ЗАВЈЕТ У БРОНЗИ И МОЛИТВА У КАМЕНУ: Покренута иницијатива за подизање споменика Рајку Петрову Ногу
Београдски Калемегдан, та свјетовна и духовна тврђава српске културе, ускоро би могао постати богатији за још једно знамење достојно своје историје. На иницијативу завичајних херцеговачких удружења и истакнутих имена српске науке и умјетности, покренут је званични поступак за постављање спомен-бисте академику Рајку Петрову Ногу у Алеји пјесника. Слободна Херцеговина доноси детаље са историјског састанка, који није био обичан протоколарни скуп, већ дубоко емотивно свједочанство о пријатељству, умјетничком завјету и нераскидивој вези Херцеговине са својом престоницом. Преносимо вам причу о бронзаном лику пјесника који је ћирилицу чувао као своју једину отаџбину.

Биста Рајка Петрова Нога (фото: Милован Р. Пецељ)
У четвртак, 19. марта 2026. године, просторије Удружења Требињаца „Јован Дучић” у Београду биле су мјесто историјског сабрања на којем је покренута племенита иницијатива: да се великом српском пјеснику, есејисти и академику Рајку Петрову Ногу (1945–2022) подигне спомен-биста на београдском Калемегдану.

Борислав Кркелић, Слободан Бобан Драшковић, Жарко Ј. Ратковић. Милован Р. Пецељ, Зоран Јањић, Благоје Ребић, Аветислав Боћиж, Јован Делић (стоје). Спасоје Ђого, Миливоје Мишо Рушић и Вељко Брборић (Фото: Трифко Ћоровић)
Скуп, одржан на позив академика Милована Р. Пецеља, окупио је предсједнике херцеговачких удружења са сједиштем у Београду и истакнута имена српске културе, чиме је потврђен изузетан значај овог подухвата за националну културну меморију.

Састав као залог стручности и привржености
Чињеница да су „сви позвани били ту” није била плод случајности, већ одраз дубоке оданости пјеснику који је својим поријеклом из Калиновика и духом нераскидиво везао Херцеговину са Београдом. Академску и емотивну тежину овом сусрету дали су људи који су са Ногом дијелили деценије стваралаштва и пријатељства.

Академик Јован Делић, који се у књижевним круговима сматра најбољим познаваоцем Ноговог дјела, својим присуством, свједочењем и анализом потврдио је умјетничку вриједност иницијативе.
Посебну димензију сабрању дао је академик Светислав Божић, угледни композитор и аутор музике настале на стихове антологијске Ногове пјесме „Нек пада снијег Господе”. Управо је том композицијом отпочела не само њихова сарадња, већ и вишедеценијско пријатељство.
Стручну тежину скупу пружио је и проф. др Вељко Брборић, донедавно шеф Катедре за српски језик на Филолошком факултету у Београду.

Домаћин скупа, Жарко Ј. Ратковић, предсједник Удружења Требињаца, већ је раније дјелима показао приврженост свом пријатељу и пјеснику, иницирајући постављање Ноговог портрета у галерији знаменитих личности култног београдског ресторана „Стара Херцеговина”, мјеста које је пјесник често посјећивао.
Судбински завјет и свједочанство академика Пецеља
Академик Милован Р. Пецељ, који је у овој причи и иницијатор и кључни свједок, подсјетио је на готово мистичну хронологију настанка саме бисте. У марту 2021. године, знаменита вајарка Дринка Радовановић поклонила је свој рад, бисту у бронзи тешку 70 килограма, лично Рајку Петрову Ногу.

ПЈЕСНИКУ НА ДАР: Рајко Петров Ного и Дринка Радовановић поред бисте (фото: Милован Р. Пецељ)
Академик Пецељ је тада, у друштву Јована Делића, ово ремек-дјело пренио у пјесников стан. Судбина је хтјела да већ наредне године, у јулу 2022., премине Дринка Радовановић, а само неколико мјесеци касније, у новембру у вјечност се преселио и велики Рајко. Постављање ове бисте данас се доживљава као испуњење њиховог посљедњег заједничког земаљског завјета.
План реализације и јединство удружења
Током састанка вођена је конструктивна полемика о сваком детаљу пројекта. Закључено је да се мора истрајати у прибављању свих дозвола уз ангажовање архитекте, како би се споменик достојно уклопио у амбијент Калемегдана. Први корак је учињен – формалан приједлог биће достављен Комисији за именовање улица и тргова и споменика културе, уз инсистирање да биста буде постављена у Алеји пјесника, поред његовог пријатеља Стевана Раичковића.

Након расправе, потписана је формална молба, а своје потписе ставили су Жарко Ј. Ратковић (Удружење Требињаца „Јован Дучић”), Благоје Ребић (Удружење Мостараца), пуковник Спасоје Ђого (Удружење Калиновчана), Слободан Бобан Драшковић (Клуб Гачана), пуковник Зоран Јањић (Удружење Невесињаца), Борислав Кркелић (Удружење Билећана) и академик Милован Р. Пецељ (Удружење Љубињаца), уз подршку Миливоја Миша Рупића, секретара Удружења Требињаца и Трифка Б. Ћоровића, оснивача портала „Слободна Херцеговина”. Комплексну пратећу документацију и текст припремила је проф. др Милица Пецељ, док скупу, иако из оправданих разлога спријечени, пуну подршку дају Ногов љекар др Стеван Сикимић и велики пјесник Гојко Ђого.

Порука са овог историјског скупа је јасна – Рајко Петров Ного заслужује своје вјечно мјесто на Калемегдану, тамо гдје се сусрећу историја и књижевност српског народа.
Текст и фото: Трифко Ћоровић