Млади и традиција у истом тону – ансамбл Лира

Културна сцена истока Републике Хрватске богатија је за млади вокално-инструментални ансамбл Лира.

Вокално-инструментални ансамбл Лира окупља младе људе који кроз музику негују и представљају богато културно наслеђе свога краја, а њихов рад усмерен је на очување традиционалних песама и њиховог извођења пред публиком на различитим догађајима и манифестацијама. Ансамбл својим наступима доприноси очувању и видљивости музичке традиције у локалној заједници, подршка публике им свакако не недостаје, а њихова посвећеност очувању традиционалних песама подсећа на чаробни звук лира, инструмента по коме је ансамбл и добио име.

– Назив ансамбла Лира инспирисан је истоименим жичаним инструментом који има снажну симболику у музичкој и духовној традицији. Лира се у историјским и библијским предањима везује и за цара Давида, који је свирао овај инструмент, због чега она носи и једну посебну духовну димензију. Истовремено, у античкој грчкој традицији лира је била повезана са музама уметности и симболизовала је надахнуће, стваралаштво и музикалност. Управо због тога смо одабрали ово име које на леп начин обједињује духовност, уметност и инспирацију, вредности које желимо да негујемо кроз наш рад и музику. Идеја за оснивање вокално-инструменталног ансамбла Лира настала је спонтано, из заједничке жеље неколико младих људи да се окупе око музике која је дубоко укорењена у нашој традицији. Као уметнички руководилац ансамбла, имала сам велику жељу да створимо простор у којем ће млади моћи да изразе своју љубав према традиционалној музици, али и да јој приступе на један свеж и савремен начин. Лира данас окупља 15 чланова, углавном младих људи, средњошколаца и оних у двадесетим годинама који долазе из Вуковара и околних места попут Борова, Негославаца и Осијека. Већина чланова има музичко образовање или сценско искуство, али оно што нас пре свега повезује јесте искрена љубав према музици и жеља да допринесемо очувању и представљању богате српске музичке традиције нашег краја – каже уметнички руководилац ансамбла Лира Јована Сердар, која се труди да на што креативнији начин приступи традицији.

– Данас је свакако изазов приближити традиционалну музику млађим генерацијама, јер живимо у времену брзих промена и различитих музичких трендова. Ипак, верујемо да традиција може бити веома привлачна када јој се приступи на креативан начин. Наш циљ је управо да спојимо старо и ново, да кроз савремене аранжмане и другачији звук представимо песме које су део нашег културног наслеђа. Српска музика и култура представљају богату ризницу која често остаје недовољно позната чак и људима који потичу из ових крајева. Зато сматрамо да је важно приближити је публици и подсетити колико је вредна и инспиративна.

Заједничка енергија која оживљава традицију

Пробе одржавају у просторијама Ансамбла народних игара у Вуковару, углавном два пута недељно, у зависности од обавеза чланова. Лирини чланови долазе из различитих професија, међу њима има архитеката, просветних радника, новинара, теолога, студената и особа других занимања, тако да се труде да ускладе термине како би сви могли присуствовати. Пробе су динамичне и креативне, раде на вокалном усклађивању, инструменталним аранжманима и заједничком стварању музике. Оно што их посебно мотивише јесте осећај заједништва и свест да кроз музику чувају део културног идентитета, а управо та заједничка енергија и љубав према песми одржавају ентузијазам међу члановима.

– Иако ансамбл постоји тек кратко време, већ смо имали своје прво представљање публици. Наступили смо 14. фебруара на концерту СКД Просвјета пододбор Вуковар, који је био посвећен обележавању Светог Трифуна. Реакције публике биле су изузетно позитивне, што нам је дало додатни подстицај за будући рад. У наредном периоду планирамо више наступа на простору Вуковара, али имамо и позиве из других места. Већ су договорена два концерта у Болману, а у мају ћемо учествовати на фестивалу у Неготину. Надамо се да ћемо кроз наступе допрети до што шире публике и представити наш рад. Репертоар ансамбла Лира првенствено је заснован на изворној, етно, духовној и традиционалној музици, јер сматрамо да је управо то темељ нашег музичког идентитета. Међутим, не ограничавамо се искључиво на један жанр. Отворени смо и за истраживање других музичких праваца, па се радо окушавамо и у забавној музици када то контекст и програм дозвољавају. Тако ћемо, на пример, у марту наступити на вечери поезије где ћемо извести неколико познатих еx-Yу балада у нашем аранжману. На тај начин настојимо спојити различите музичке изразе и публици понудити разноврстан и занимљив програм – појашњава Јована.

Ансамбл тренутно делује самостално, али према речима руководства, имају врло добру сарадњу са СКД Просвјетом пододбор Вуковар и Ансамблом народних игара, који им пружају значајну подршку, посебно када је реч о простору за пробе и организацији активности.

– Као млад састав, још увек смо у фази развоја и ослањамо се пре свега на ентузијазам чланова и подршку заједнице. Веома нам значи што публика препознаје наш рад, прате нас на друштвеним мрежама, упућују позитивне коментаре и пружају охрабрење, што нам даје додатну мотивацију да наставимо даље – додаје наша саговорница.

Кораци ка препознатљивом музичком изразу

Вокално-инструментални ансамбл Лира већ на почетку свог рада показује жељу да се развија и шири своје музичко деловање. Иако су тек започели заједнички рад, чланови ансамбла размишљају и о правцима у којима би њихов репертоар могао да се развија у наредном периоду.

– Свакако верујемо да сваки нови почетак носи много прилика. Иако смо ансамбл који постоји тек кратко време, већ смо осетили велику подршку публике и интересовање младих људи који желе да нам се придруже. То нам даје наду да ћемо кроз рад и посвећеност успети да развијемо препознатљив музички израз. У будућности бисмо волели да се опробамо и у стварању ауторских песама, у којима бисмо опевали наш крај и живот људи који овде живе. На тај начин желимо, не само да чувамо старе песме од заборава, већ и да стварамо нове које ће једног дана постати део наше традиције – каже Јована Сердар.

Традиционална музика одувек је била важан део културног идентитета једног краја, јер кроз песме чува сећања, обичаје и начин живота људи који су ту живели. Управо зато њено неговање има посебан значај, нарочито у срединама у којима се културно наслеђе преноси са генерације на генерацију. Млади ансамбли, попут Лире, показују да интересовање за ову врсту музике и даље постоји и да традиција може да пронађе своје место и међу новим генерацијама. Кроз наступе и заједнички рад они не само да чувају старе песме од заборава, већ их приближавају савременој публици. На тај начин традиционална музика наставља да живи и развија се, задржавајући своју аутентичност, али добијајући и ново значење у данашњем времену. Управо у таквом споју традиције и младалачке енергије лежи њена снага и могућност да траје и у годинама које долазе.

Преузето са: srbi.hr