Јуначко ракетирање слеђа
- Загребачка пресуда којом је одбијена одштета члановима породица убијених у ракетирању избјегличке колоне на Петровачкој цести 1995., нови је прилог исмијавању права у политичке сврхе
Опћински грађански суд у Загребу испоручио је крајем марта неправомоћну пресуду у којој је врло експлицитно приказано како правосудни апарат штити државни наратив о рату у Хрватској. Према ставу суткиње Катарине Јукић, за ракетирање и убијање цивила у избјегличкој колони 7. августа 1995. на босанској Петровачкој цести, одговорно је – водство Републике Српске Крајине. Тако је неправомоћном пресудом одбијен тужбени захтјев обитељи Вуковић која је тужила Хрватску за одштету због страдања најближих.
Подсјетимо, у нападу два надзвучна авиона типа МиГ-21 Хрватског ратног зракопловства (ХРЗ) у ниском прелету, живот је изгубило девет особа, међу којима су били 44-годишњи Крстан Вуковић и његов 13-годишњи син Дарко.
Унесрећена обитељ је затражила новчану одштету, позивајући се на обавезу заштите права на живот из чл. 21. Устава Републике Хрватске и чл. 2. Еуропске конвенције, уз навод да је ријеч о ратном злочину над цивилима у збјегу. Осим тога, подноситељи захтјева изнијели су чињеницу да Хрватска није провела учинковиту истрагу те идентифицирала и казнено прогонила починитеље овог казненог дјела.
Правна заступница обитељи Вуковић, одвјетница Слађана Чанковић, за рочиште је припремила доказне приједлоге те предложила испитивање свједока. Међутим, овај суд је одбио провести доказе, испитати свједоке и тужитеље, оцјењујући да то – непотребним. По свему судећи ријеч је била у томе да би извођење доказа могло пољуљати службену верзију догађаја која, укратко, гласи да Хрватска не сноси никакву одговорност.
У мору игнорантских пресуда са судова, у којима су цивилне жртве рата наново понижаване, ова са Опћинског грађанског суда истиче се по бизарности. На почетку образложења, суткиња скреће пажњу да тужитељи тврде како су чланови њихове обитељи страдали у колони у којој су се кретали искључиво цивили, цивилна возила, жене и дјеца.
То наравно одбацује као неточно, а да није провела нити један-једини доказ. Сматра да су погинули чланови обитељи Вуковић били колатералне цивилне жртве рата те да логика упућује на одговорност водства тзв. РСК, које је према, наводима тужитељица, наложило евакуацију становништва.
“Наиме, те су особе, које су такво кретање цивила наложиле и организирале, цивиле изложиле ратним дјеловањима, услијед којих су они нажалост изгубили животе”, образложила је Јукић. Такођер је открила зашто сматра да није било потребно изводити доказе.
“Јавно је позната, а тиме и свакој особи заинтересираној за шира друштвена збивања, ноторна чињеница да су се цивилне жртве, међу којима су, према тужбеним наводима били чланови обитељи тужитељица, кретале заједно с војним возилима и наоружањем нелегалних окупацијских снага, које су се повлачиле с подручја Републике Хрватске (супротно тужбеним наводима да се у колони налазили само цивили)”, навела је суткиња.
Посебно је скандалозно што тврди да су се авиони Хрватске војске налазили у зрачном простору Босне и Херцеговине “ради спрјечавања нове хуманитарне катастрофе на подручју те државе, након геноцида у Сребренци, као и да зракоплови Хрватске војске нису били једини зракоплови који су тада војно дјеловали у зрачном простору Републике Босне и Херцеговине.”
Фото: РТРС
Нигдје у пресуди нема слова о доказу који би указао да је баш тај лет изнад колоне цивила имао “хуманитарну сврху”. Очито је требало исконструирати да је колона Војске РСК, окренута леђима Хрватској те управо поражена у рату у овој држави, и даље представља било какву опасност.
Оправдавајући дјеловање Хрватске војске, Јукић је отишла корак даље, чак наводећи да би употреба праксе Еуропског суда за људска права, узроковала одређену штету. Према њеном мишљењу, потенцијална истрага овог ратног злочина против пилота, који су управљали борбеним авионима изнад избјегличке колоне, “произвело би скепсу, на особној разини, у погледу спремности излагања властитог живота у ратним дјеловањима, ради заштите живота других људи, а под цијену властитог живота.”
Другим ријечима, суткиња је у образложењу прибјегла војно-стратешком резонирању, сматрајући да би морал војске у неким будућим сукобима, очито, био важнији од провођења истраге о погибији цивила. Обитељ није добила прилику да суд размотри прикупљене доказе који, за разлику од неутемељених ставова суткиње, у одређеној мјери расвјетљују догађаје од 7. августа 1995.
Још 2024. одвјетница Чанковић је Новостима предочила документацију с којом је намјеравала ући у правосудну битку. Она је суду доставила документ у којем је подробно било објашњено на који су начин биле ангажиране зрачне снаге, као и ток саме операције по данима и задаћама.
Приложен је и чланак из Вечерњег листа из 2014. “Хрватско ратно зракопловство у Олуји: Сва дјеловања против ‘Српске војске Крајине’ 1995.” По свим расположивим информацијама, за вријеме Олује, ХРЗ и Протузрачна обрана су учествовали са 17 борбених авиона МиГ-21. Ваздухопловство Републике Српске Крајине током 1995. није имало такве авионе.
– Из чланка је видљиво да је објект дјеловања хрватских зракопловних снага 7. августа 1995. било Медено поље у опћини Босански Петровац. Тврдња из чланка произлази управо из документа “Рашчламба судјеловања снага ХРЗ и ПЗО у операцији ХВ Олуја”. Документ је јавно доступан, али ДОРХ је приговорио да то не може бити кориштено као доказ јер да је документ повјерљив – изјавила је Чанковић 2024.
Напоменимо да је опћепозната чињеница се 1995. у Босни, осим мноштва цивила, налазила и Хрватска војска. Потврђено је то у ослобађајућој пресуди хрватским генералима “Тужитељ против А. Готовине и М. Маркача” Међународног казненог суда за бившу Југославију из 2012. године.
Непоштена пресуда загребачког суда, за обитељ Вуковић представља још једну ретрауматизацију у низу. Прије двије године, Јованки Вуковић, мајци дјечака погинулог на Петровачкој цести, Министарство хрватских бранитеља одбило је дати статус цивилне жртве рата, који јој несумњиво припада.
Према већ устаљеној и судски доказано незаконитој пракси ресорног министарства, мајци је ускраћено право на обитељску индвалиднину јер је, заједно с покојним сином – без образложења и доказа – била проглашена за помагача непријатељске војске. Одвјетница Слађана Чанковић је казала да не може коментирати неправомоћну пресуду с Опћинског грађанског суда, али је најавила улагање жалбе.
– Сматрамо да није правилно и потпуно утврђено чињенично стање, погрешно је примијењено материјално право. Дошло је до битне повреде одредби Закона о парничном поступку. Такођер сматрамо да је дошло до грубе повреде уставних и конвенцијских права – закључила је одвјетница.
Преузето са: Банија онлајн
Насловна фотографија: You tube snimak ekrana
