Помен Србима страдалим у усташком покољу на Васкрс у Бијелом Потоку
У бањалучком насељу Бијели Поток служен је помен за 54 српских цивила убијених Васкрс 1942. године у усташком покољу.
Потомци жртава свједочили су о свирепостима џелата – њихових комшија Хрвата, који ни након Другог свјетског рата нису одговарали за своје злочине.
Овај, ни било који други злочин над Србима не смије бити заборављен, речено је у Бијелом Потоку.
Дошли су да честитају Васкрс скривајући каму испод униформе и дрвене маљеве у врећама. Био је 5. април 1942. године. Тог крвавог Васкрса усташе из Котор Вароша, Дебељака и саме Бањалуке затрле су неколико породица из села и заселака око Бијелог Потока.
– Дошли су дан раније и рекли нам да нам неће ништа. Сљедећи дан су док су дјеца била код стоке побили су Милинковиће и Богојевиће. Мојој стрини су из наручја отели близанце и заклали их, а њу су ранили – све нам је касније причала – каже Бранко Милинковић, предсједник Удружења породица, потомака и поштовалаца жртава усташког терора Бијели Поток.
Тог страшног јутра мало ко је умакао од смрти. Тек понеко ко се није нашао у кући или био код неког другог у селу. Масовно су страдале породице Милинковић, Адамовић, Богојевић, Вујасиновић и други.
У Бијелом Потоку 2002. године подигнуто је спомен-обиљежје са уклесаним именима убијених, а ускоро би требало да се заврши и спомен-музеј жртава.
– Крајина и Херцеговина су познате по усташком терору и јамама. Али, хвала Богу, подижемо споменике, сјећамо се. Срећна је она земља која има страдалнике, а несрећна она која се хвали својим џелатима. Нема те лопате којом може да се загрне истина – каже гуслар Васо Драшковић.
Двадесети вијек је обиљежен као најстрашнији период за Србе. Само у првој половини прошлог вијека, убијено је више Срба него за 500 година турске окупације.
