У Београду представљена монографија „Становништво и школе ситничког подручја“ Миленка Кешеља

У Великој сали Градске општине Стари град у Београду 20. маја 2026. године одржана је промоција монографије „Становништво и школе ситничког подручја“, аутора Миленка Кешеља. Промоција овог дјела, посвећеног историји и просвјетном насљеђу ситничког краја, окупила је око 90 Билећана, Херцеговаца и заљубљеника у локалну историју.

На почетку скупа присутнима се обратио начелник Општине Билећа Миодраг Парежанин, који је подсјетио на период када се јавила идеја о записивању историје овдашњих школа, у вријеме док је обављао дужност директора Основне школе „Петар II Петровић Његош“. О књизи су говорили и рецензент мр Лука Кешељевић са Института за филозофију Филозофског факултета у Београду, као и Милан Комар, аутор више монографија из области подморничарства.

Аутор Миленко Кешељ објаснио је процес настанка књиге, дугогодишњи рад на прикупљању архивске грађе, докумената и фотографија, као и обављене разговоре са савременицима, нагласивши важност чувања историјских података о школама и становништву овог краја од заборава. У име организатора догађаја, присутне је поздравио Слободан Вујовић, предсједник Скупштине Завичајног клуба Билећана у Србији.

У културно-умјетничком дијелу програма наступили су гуслари Владимир Миличић, члан Друштва гуслара „Цар Лазар“ из Приштине (који је извео пјесму „Вучји до“ поводом 150 година од ове битке), и млади гуслар Павле Самарџић из Билеће са пјесмом „Херцеговина“. На древном инструменту двојницама наступио је Предраг Кешељ.

Током вечери, Огранак младих Завичајног клуба Билећана у Србији уручио је аутору икону Светог Ђорђа као честитку за објављивање монографије.

Посјетиоци су на промоцији имали прилику да погледају разгледнице са мотивима Ситнице и упишу се у књигу утисака, а о интересовању за ову тему свједочи и велики број продатих примјерака монографије након службеног дијела програма. Програм је водила Дајана Алексић, а дружење је настављено у предворју сале.

Извор: Завичајни клуб Билећана

Више фотографија можете видјети на овом линку

Преузето са: Слободна Херцеговина

Нема коментара

Напишите коментар