КАДА ЈЕ МОСТАР БИО КУЛТУРНО СРЦЕ ЗАПАДНОГ СРПСТВА: У Матици српској представљен први том Сабраних дјела проте Марка С. Поповића

• У години великог јубилеја – два вијека постојања Матице српске – Нови Сад је био домаћин херцеговачке вечери посвећене човјеку који је спајао вјеру у Бога и оданост своме роду.

У велелепном здању Матице српске у Новом Саду, 4. јуна 2026. године, одржана је свечана промоција првог тома Сабраних дјела проте Марка С. Поповића (1869–1936), знаменитог свештеника, учитеља, књижевника и родољуба. Овај издавачки подухват, који потписује приређивач протојереј Марко Гојачић, плод је сарадње са младим члановима Удружења Срба, Херцеговаца и пријатеља у Србији. Програм је водила Јелена Тепавчевић, а вече је започело традиционалним херцеговачким напјевима женске пјевачке групе Удружења и звуцима гусала.

Кућа у којој су сви домаћи
Поздрављајући присутне, потпредсједник Матице српске проф. др Срђан Шљукић нагласио је да у овој кући нико није гост.

— Когод уђе у ову кућу, код нас је домаћин. Не у смислу чланства, већ у смислу припадности једној широј заједници. Ово није Матица новосадска нити војвођанска, већ Матица српска – кућа у културном, националном и стваралачком смислу свих Срба, гдје год они живјели, претходних генерација, ове данашње, а надајмо се и будућих — поручио је Шљукић.

Осврћући се на личност проте Марка, Шљукић је указао на важност појма родољубља.

— Ми имамо једну другу реч која је код нас прилично форсирана – патриотизам, док је реч родољубље мало запостављена. Мислим да би требало да је извадимо из тмине и гурнемо у први план. Код проте Марка сабирају се двије вјере, које је један други велики Херцеговац сажео у наслову своје књиге: „Верујем у Бога и у српство“.

Жива веза завичаја и матице
Предсједник Удружења Херцеговаца у Новом Саду Божидар Миловић изразио је велику захвалност Матици српској, подјетивши на дубоку личну и историјску симболику:

— Живим у Улици Саве Текелије, оснивача и првог доживотног предсједника Матице српске, па је овај сусрет за мене посебно емотиван. Срби из Херцеговине чувају традицију, то се код нас добија рођењем, а касније васпитањем и кроз школство. Наше удружење није ограничено локално – обухватили смо све, са циљем да се сачува српски народ и херцеговачки дух.

Миловић је посебно истакао хуманитарну акцију која је у току.

— Ове године скупљамо помоћ за ђаке првака, ширећи акцију према Љубињу и општинама које су остале у Федерацији. Нажалост, нема их толико пуно, али је битно да та дјеца имају осјећај да припадају једној заједници и да неко мисли на њих, гдје год да живе.

Мостар – културно срце западног српства
Историчар, мастер Петар Милошевић, пружио је детаљан увид у златни период Мостара са краја 19. и почетка 20. вијека, када се град из учмале турске вароши трансформисао у модерно европско средиште. Уз изградњу инфраструктуре, водовода и електране, српско грађанство и трговачке породице попут Шантића, Шола, Шаина, Ћоровића, Бешка, Билића и Иванишевића постали су носиоци културног и националног рада.

— Из Мостара су потекле иницијативе против аустроугарске власти, борба за црквено-школску аутономију и слободу штампе. Часописи „Зора“, „Српски вијесник“ и „Народ“, као и друштва попут СПД „Гусле“, СКПД „Просвјета“ и Гимнастичког друштва „Обилић“, чували су национални идентитет — истакао је Милошевић, набрајајући великане који су стасали у мостарској гимназији, од Владимира Ћоровића до Димитрија Митриновића и Богдана Жерајића.

Милошевић је цитирао и чувеног професора Милана Ћуковића.

— Крајем 19. и почетком 20. вијека Мостар је у културно-националном погледу заузимао прво мјесто у западном српству. Изван Србије испред њега је стајао једино Нови Сад. Али, с обзиром на квалитет књижевног рада, Мостар је стајао и испред Новог Сада. Управо у такав, најнационалнији град, 1911. године долази прота Марко Поповић.

„Све за народ“ – Од Велеиздајничког процеса до завјета љубави
Приређивач издања, протојереј Марко Гојачић, признао је пред новосадском публиком да, упркос петнаест година свештеничке службе и бројних говора, никада није имао већу трему него пред портретима великана у Матици српској. Он је открио да списак радова проте Марка броји осам књига и преко 400 текстова објављених у више од 20 часописа (попут „Голуба“, „Босанско-херцеговачког источника“…).

— Прота Марко је од 1886. до 1936. године сијао на њиви Господњој. Као учитељ у Стоцу, још 1888. године, држао је Светосавску бесједу, а сав приход дао за куповину књига и часописа за дјецу, учећи их да све што стекну не чувају за личну корист, него за заједницу — рекао је отац Марко.

У овом првом тому сабрано је све што је прота штампао као засебне књиге. Међу њима су „Српске севдалинке“ (Панчево, 1892), које представљају најстарију штампану збирку те врсте, затим „Књижевни радови“ (1893), као и изузетно важна приповијетка „Све за народ“ штампана управо у Новом Саду 1894. године. Публика је могла да чује и о његовој драми „Народни пријатељ“ (Дубровник, 1898), историјском комаду „Невесињска пушка“ који је деценијама чекао на штампу због аустроугарске цензуре, као и о драгоцјеном Попису крсних слава православних породица у Мостару из 1923. године.

Отац Марко је подсјетио и на протин удио у Бањалучком велеиздајничком процесу, гдје је као дио српске интелигенције осуђен на три године тамнице. Иако нарушеног здравља, након ропства је наставио да пише и ради за свој народ у Коњицу и Мостару.

На крају, Гојачић је открио узвишени, некомерцијални циљ овог пројекта.

— Сав приход од продаје овог првог тома намијењен је подизању споменика протиници Софији Поповић (рођеној Тошовић из Фоче), која почива на мостарском гробљу Бјелушине, у близини гроба Алексе Шантића. Ова књига је тако постала наставак једног животног завјета који су супружници Поповић оставили своме народу. Наша дужност је да до стогодишњице његове смрти и јубилеја рођења 2029. године приредимо други, а ако Бог да, и трећи том његове заоставштине.

Вече је заокружено наступом студенткиња Михаиле, Бојане и Јоване Радмиловић, Наташе Брењо, Јане Радовановић и Андрее Јањић. Њихова пјесма у традиционалним ношњама била је најбољи доказ ријечи оца Марка – да би управо овако прота Марко Поповић замислио своје савршено вече.

Текст: Трифко Ћоровић
Фотографије преузете са ФБ странице свештеника Марка Гојачића

Преузето са: Слободна Херцеговина