Представљена нова донорска картица и измјене закона

Корак ближе ефикаснијем систему трансплантације у Србији

Поводом Националног дана донора, у Скупштини Србије представљена је нова донорска картица, чиме је означена нова фаза у развоју националног трансплантационог програма. Циљ је да се грађанима омогући једноставније уписивање у Регистар давалаца, како би се помогло људима којима је трансплантација органа једина преостала медицинска опција.

Увођење нове картице долази након што је Влада Србије усвојила измјене и допуне Закона о пресађивању људских органа, којима су прецизно уређена сва питања која су раније изазивала недоумице у јавности.

Правна сигурност и смањење листа чекања

Државна секретарка у Министарству здравља, др Ивана Сташевић Карличић, изјавила је да нова законска рјешења доносе транспарентност и већу сигурност за грађане, али и јаснији оквир за поступање љекара.

– Закон предвиђа могућност да се свако за живота изјасни да ли жели или не жели да након смрти дарује своје органе. У складу са том одлуком, грађани се уписују у Регистар давалаца, односно Регистар лица која се противе даривању. То је кључно за изградњу повјерења јавности. На добром смо путу, јер је током 2025. и 2026. године број људи на листи чекања смањен са 1.700 на 1.228, навела је Сташевић Карличић.

Подаци Управе за биомедицину показују да је за првих пет мјесеци ове године обављена 71 трансплантација, захваљујући племенитости 17 донора. Када је кампања покренута 2016. године, тај број је износио тек 36 трансплантација за цијелу годину.

Борба за живот кроз личну причу

Колико је ова заједничка борба важна, посвједочила је 36-годишња Жељка Бојић, чланица Удружења Заједно за нови живот, која већ четири године чека на трансплантацију јетре. Она је током периода чекања успјела да постане мајка деветомјесечног Јакова.

– Мој син не зна шта значи трансплантација и донирање органа, али зна шта значи кад је мама ту. Измјене закона не могу никога натјерати на хуманост, али омогућавају да ниједна сјенка сумње не утиче на тај чин. Сада се потпуно поштује право сваког појединца да се изјасни, и зато апелујем на људе да размисле о потписивању картице, јер то некоме буквално продужава живот – рекла је Бојићева.

Нови систем је резултат десетогодишње кампање Најважнији позив у животу, коју заједно спроводе Министарство здравља, Хемофарм група, Хемофарм фондација и удружења пацијената.

Партнерство за друштвене промјене

Генерални директор Хемофарм групе, др Роналд Зелигер, истакао је да велике друштвене промјене захтијевају истрајност и партнерство државе, здравства и заједнице.

– Пристанак на донацију органа је чин хуманости, али и чин одговорности према себи, јер су медицинске шансе да нам орган затреба далеко веће од оних да га донирамо. Као неко ко је донорску картицу већ потписао у Њемачкој, вјерујем да овај нови систем води Србију у правом смјеру – навео је Зелигер.

Министарство здравља поручује да наставља са унапређењем трансплантационог програма, развојем болничке мреже и едукацијом грађана, са циљем да Србија постане чланица организације Еуротрансплант.(6. 6. 2026.)

Караван здравља у Ражњу

Превентивни прегледи као бедем против болести срца

У општини гдје више од 40 одсто становника има проблема са високим притиском, Министарство здравља организује бесплатне кардиолошке прегледе у локалном дому здравља.
Национална кампања Министарства здравља под називом Караван здравља стигла је у Ражањ, гдје је одржана велика едукативна трибина потпуно посвећена превенцији кардиоваскуларних обољења. Одмах након разговора са стручњацима, за све заинтересоване мјештане организовани су бесплатни превентивни прегледи у локалном Дому здравља.

Ова акција долази у кључном тренутку за Ражањ, што потврђују и забрињавајући локални медицински подаци. Према ријечима др Мирјане Недић, интернисткиње Дома здравља Ражањ, више од 2.800 становника ове општине има дијагностиковану артеријску хипертензију. То значи да се више од 40 одсто укупног становништва бори са високим крвним притиском, што је јасан сигнал да су редовне контроле и рана дијагностика буквално питање живота и смрти. Управо зато овакве акције омогућавају да се фактори ризика препознају на вријеме и да се спријече тешке посљедице.
Да су кардиоваскуларне болести и даље водећи узрок оболијевања и смртности у земљи, потврдио је и помоћник министра здравља проф. др Небојша Тасић. Он је нагласио да се највећи број ризика може држати под контролом ако се људи редовно одазивају прегледима. Стратешки циљ Министарства здравља јесте да превентивну заштиту приближи сваком човјеку на кућном прагу, без обзира на то да ли живи у великом граду или малој средини, јер превенција није само медицинска мјера, већ директно улагање у дуговјечност становништва.

Током прегледа у Дому здравља, грађани су без упута и чекања могли да провјере крвни притисак и ниво шећера у крви, ураде процјену кардиоваскуларног ризика и добију директне савјете од љекара. Докторка Снежана Плавшић из Института за јавно здравље Србије Др Милан Јовановић Батут подсјетила је мјештане да су промјена исхране, редовно кретање, одржавање нормалне тежине и остављање цигарета први и најважнији кораци у очувању здравља срца.

Караван здравља је до сада обишао више од половине градова и општина широм Србије. Из Министарства здравља најављују да се ова теренска акција наставља пуним капацитетом, како би се помогло обољелима, али и едуковали они који на вријеме могу спасити своје здравље. (19. 6. 2026.)

Нова група медицинских стручњака из дијаспоре изабрала повратак у Србију

Кроз програм Министарства здравља у земљу се до сада вратило близу 350 љекара и медицинских радника. Нова појачања стижу из водећих здравствених центара Америке, Европе и Блиског истока.

Програм повратка здравствених радника из иностранства, који Министарство здравља Србије спроводи преко Канцеларије за сарадњу са дијаспором, биљежи нове резултате. Још једна група од 13 медицинских стручњака одлучила је да заврши свој ангажман у иностранству и професионалну каријеру настави у домовини. Ови љекари, специјалисти и медицински техничари долазе из неких од најразвијенијих здравствених система свијета, укључујући Сједињене Америчке Државе, Велику Британију, Њемачку, Аустрију, Саудијску Арабију и Уједињене Арапске Емирате.

Оно што овој иницијативи даје посебну вриједност јесте чињеница да повратници не долазе само у престоничке клинике, већ значајно појачавају здравствене центре, институте и домове здравља широм земље. Тако у Клинички центар Крагујевац из Њемачке стиже љекарски пар, анестезиолог др Јулија Марјановић и неуролог др Милош Јаковљевић, док ће Дом здравља у овом граду појачати Христина Најдевска.

Слично је и у Војводини, гдје Институт за кардиоваскуларне болести у Сремској Каменици добија стручњаке из Њемачке и Аустрије, доктора лабораторијске медицине Игора Спасића и медицинског техничара Игора Степанчевића. Велики допринос развоју локалног здравства даће и специјалиста ортопедије др Миодраг Миленковић који доноси вишегодишње искуство из Емирата право у Здравствени центар Аранђеловац, као и кардиохирург др Марко Шамановић који након Саудијске Арабије рад наставља у КБЦ Земун.

Повратак наших људи доноси и иновације у специфичним медицинским гранама. Из Велике Британије у Институт Нишка Бања долази др Никола Колунджић који ће радити на развоју преклиничких система и матичних ћелија, док се логопед Данијела Новичић након година проведених у Лос Анђелесу враћа у београдски Завод за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију. Истовремено, искусне медицинске сестре појачаће болнице и домове здравља у Ваљеву, Пожаревцу, Сремској Митровици и Бујановцу, долазећи са клиника из Аустрије, Њемачке и Блиског истока.

Министар здравља др Златибор Лончар састао се са новом групом повратника и поручио да је преношење знања стеченог у најразвијенијим глобалним центрима најбољи подстицај за даљи развој домаћег здравства. Он је истакао да је изузетно важно што ови стручњаци своја знања и вјештине стављају у службу домаћег здравственог система, што је у директном интересу пацијената, али и доказ да државна улагања у инфраструктуру и опрему дају резултате упоредиве са европским стандардима.

Од почетка ове акције, у Србију се вратило близу 350 здравствених радника свих профила. У Министарству здравља наглашавају да овај растући тренд јасно показује како земља данас може да понуди професионалне услове и сигурност због којих наши људи више немају потребу да граде каријере далеко од својих породица и домовине.(13. 6. 2026.)

 

Овај медијски садржај суфинансиран
је од стране Mинистарства здравља

Ставови изнијети у подржаном медијском пројекту нужно
не изражавају ставове органа који је додијелио средства