Живот у Бискупији код Книна прилагодили новим околностима

У општини Бискупија нема евидентираних случајева заражених вирусом корона, а надлежни спроводе све прописане мере да то тога и не дође.

Свакодневно пратећи нова упутства Штаба цивилне заштите у Републици Хрватској, у општини Бискупија, кажу, све је прилагођено новонасталим околностима. Строго се спроводе задате мере безбедности уз посебан акценат на бригу о најугроженијој старосној популацији становништва, али и снабдевање мештана најосновнијим животним потребама и намирницама.

– Све наше активности спроводимо мање-више редовно, наравно у складу са ситуацијом која нас је све задесила. Од тренутка када смо добили препоруку надлежног Министарства и Синдиката државних службеника и намештеника да наш рад организујемо на начин да успоставимо дежурства, а један део запослених упутимо на рад од куће, ми смо то усвојили и сваког дана имамо дежурне службенике у Општини. Оно што нам је свакако приоритет, јесте да свакодневно вршимо доставу хране за људе који то право остварују преко Народне кухиње. Обезбедили смо одређену количину залиха хране, свакодневних намирница, и у случају да дође до неких још строжијих забрана излазака, помоћи ћемо тамо где је најпотребније. То, бар за сада, још увек није случај и највећи део становништва снабдевен је неопходним животним намирницама каже начелник општине Бискупија Милан Ђурђевић и напомиње да се, уколико неко има потребу за лековима, а да нема дежурну геронто домаћицу која га обилази, може јавити на телефон која ће се побринути да им се лекови што пре донесу.

Иако ситуација у Бискупији, бар за сада, није алармантна као у остатку државе, страх од непознатог увукао се међу претежно старије становништво. Но, још увек нема места паници, поручују представници локалних власти. Комунално друштво редовно одвози смеће и други комунални отпад, одржавање водоводне мреже је константно, Ватрогасно друштво свакодневно одржава дежурства и са те стране, тврди начелник, за сада је све под контролом.

– Сви ти старији људи су преживели многе кризе у својим животима; ратове, болести, неимаштину, страх за живот, и вероватно их све ово подсећа на та времена. Колико год им пружите утеху да код нас ситуација, на срећу, није ни приближно као у остатку државе, и да је у свуда у свету много горе него код нас, њих то не може умирити јер не страхују за себе колико за своју децу, унучад, породице које су свуда раштркане. Нама је најважније да су сви они збринути, да поштују упутства да се не крећу без потребе, да смање сваки вид социјалних контаката, како би им могли помоћи. Још увек је дозвољен превоз покретној трговини кроз сва места, тако да могу и сами набавити нешто што им је неопходно, и нема места за панику – поручује Ђурђевић.

Сумештанима и корисницима на располагању од 0-24 часа

У Удружењу „Жене косовске долине“, у Бискупији, које већ годинама уназад једнако брине о свим старосним структурама својих сумештана,  сада је све посвећено бризи о старијој и самачкој популацији становништва. Запослене жене и волонтери брину да храна и лекови стигну на време до корисника, бринући да они не напуштају своје домове и додатно се не излажу опасности и ризику.

– Наше Удружење је давалац социјалних услуга крог програм „Помоћ у кући“ и тренутно се старамо о осамдесет и шест корисника. Ту се најчешће ради о најтежим случајевима, старачком становништву које живи у самачким домаћинствима у селима. У овој ситуацији ми помажемо таквим људима у три општине. Дакле, поред Бискупије, ту су и Кистање, Ервеник и рурални део Книнске општине. Како се, у свим случајевима, ради о старим, болесним и самим људима, није долазила у обзир опција да се престане са радом. Морам напоменути да се строго држимо свих правила донесених од стране Министарства за демографију, ХЗЗО-а,  националног Штаба за цивилну заштиту, нашег Штаба формираног у Општини. Свакодневно на терену имамо осам наших запосленика и осам волонтера који су нам изашли у сусрет и помажу у свим активностима. Редовно се врши испорука намирница и лекова, али и они тежи задаци попут посебне неге о тешко болесним и непокретним корисницима којима је потребна посебна нега – појашњава председница Удружења из Бискупије Радмила Берић.

Психолошки моменти страха, одвојеност од најближих, свакодневне информације путем медија, захтевају додатан рад са људима. Из овог Удружења поручују, за време ванредних околности, својим су сумештанима и корисницима на располагању од 0 -24 часа.

– Морам рећи да имамо различитих ситуација на терену. Имамо кориснике који су, путем медија, упућени у сва дешавања, слушају све информације и обавештени су о свему, али то не производи исти ефекат код свих. Код таквих људи више се развија страх и паника и са њима је потребно разговарати како би их се, бар донекле, умирило. Са друге стране, имате и оне који слабије прате, који се баве неким својим свакодневним пословима, и њих морате упозоравати да се не опуштају и да поведу рачуна о свом здрављу. Сада више ни деца, породице, нису у могућности да им дођу и да их обилазе, тако да су хтели или не препуштени нама. За све њих смо доступни двадесет и четири сата дневно, зовемо их, комуницирамо, саветујемо или само саслушамо, само да знају да нису сами. Тај психо-социјални рад је још један од задатака који морамо испунити – каже Берић.

Предности живота на селу, у садашњој ситуацији, још су израженије

Забране окупљања, ограничена  слобода кретања, смањени социјални контакти, и све остале мере предострожности донесене због сузбијања ширења вируса, ипак се лакше спроводе и подносе у мањим, руралним срединама. У односу на старије, деца су се брже прилагодила јер села су, и  у оваквим околностима, показала оне своје, заборављене предности.

– Сеоска средина се у многим ситуацијама, па и у овој сада, показала ипак бољом у односу на градску. Морам рећи да смо ми, пре ове ситуације, кренули са Школом српске културе и мноштвом других активност, али то је сада стало. Ипак деца, поред редовне школе која се одвија путем савремених технологија, имају знатно више простора за друге активности у односу на децу у граду. Имају могућност да се играју у оквиру својих дворишта, прошетају по природи, и село им у сваком случају пружа више слободе и ширине него што је тренутно ситуација у градовима – сматра Берић са чијим се ставом слаже, не само везано за децу, и начелник општине Бискупија.

– Сви ми имамо некога ко живи у граду, и када видимо начин на који они морају спроводити све мере изолације, свакако да смо свесни предности коју имамо у односу на њих. Првенствено је ту слобода коју свако домаћинство има у свом дворишту, башти, ливади. Друга ствар у су домаћи производи које већина домаћинстава има, а које људи у граду морају куповати. Имамо питку изворску воду што није за занемарити. У овој ситуацији, када људи у граду имају превише слободног времена, људи у селу ће се посветити својим баштама, пролећним засадима, виноградима, сређивањем окућница и сличним стварима које ће им бити двоструко корисне и сигуран сам да ће лакше пребродити кризу која нас је све задесила – закључује начелник Ђурђевић.

Најчешће пусте улице далматинских села, вирус корона учинио је још сабласнијим. Но, чекајући дане када ће се сви поново вратити својим свакодневним животним навикама, време изолације искористиће ко како најбоље уме, у башти, дворишту, на празном игралишту, или у кући, само да све ово што пре прође.

Преузето са: СРБИ.hr

 

Нема коментара

Напишите коментар