Далматинско село Штиково, светионик традиције и вјере

На 16 километара од Дрниша, у пространој котлини подно Козјака и Свилаје, угнијездило се село Штиково. Прије посљедњег рата у селу је живјело преко три стотине Срба. Данас их је 15 пута мање. У Штикову је данас мало и Срба и Хрвата. Свако од њих носи своју послијератну муку.

У селу су данас два храма, један православни други римокатолички, а обје посвећене Светом Луки. Коријен овдашњих људи је исти, али их је у једном историјском тренутку вјера раздвојила.

Ненадићи су се вратили у Штиково након неколико деценија живота у Србији. У Костолцу на Дунаву живјели су 43 године. Обновили су стару родитељску кућу и започели нови живот у селу гдје су се родили и одрасли.

Међунационалних проблема одавно нема. И Срби и Хрвати носе своју муку, ћуте и не жале се. Нису ни навикли, јер знају да их нико не би ни чуо. Мир је најбитнији, а док је мира биће и живота, каквог – таквог, кажу у Штикову, јер већих проблема одавно нема.

Живјеће Штиково чак и ако се у њему више не буде виорио дим ни из иједне куће. Живјеће ово село, бар у сјећању његових Штиковљана, који су, данас, разасути широм земљиног шара. Све док је тако, трајаће и храм Светог Луке, да свједочи и опомиње, да призива и дозива, чувајући у својој порти гробове оних који су себе уткали у вољено село.

Извор: РТРС