Данас се слави Свети Вукашин Новомученик Јасеновачки и Клепачки
Оваj Православни Србин, Новомученик из Јасеновца, родом jе из херцеговачког села Клепци, коjе се налази на источноj обали Неретве (наспрам Чапљине), где jе раниjе била стара црква Св. Апостола Луке, с почетка 16. века, задужбина чувених српских православних црквоградитеља Храбрена-Милорадовића, а од 1857. г. jе обновљена као црква Преображења Христовог (коjу су Хрвати 1992. г. срушили до темеља, као и цело село Клепце).
Био jе родом од фамилиjе Мандрапа, и звао се Вуксан-Вукан-Вук, ВУКАШИН. Треба да jе рођен негде краjем 19. века, наjвероватниjе у своме селу, али jе рано отишао и радио у Сараjеву, па га се зато преживели усташки геноцид над Србима 1941-45. г. Клепчани мало сећаjу, док га се поjедини Срби у Сараjеву добро сећаjу. У Сараjеву jе породица Мандрапа била позната као побожна српска трговачка породица, блиско повезана са Старом Сараjевском црквом.
Када jе 1941. г. дошла усташка злочиначка НДХ, и по Сараjеву и широм Босне и Хрватске почело од стране Хрвата римокатолика, уз сарадњу и броjних муслимана, прогоњење, хватање, депортовање у логоре, бацање у jаме и убиjање православних Срба, Јевреjа и Цигана, Вукашин, коjи jе до тада често виђан у Староj Српскоj цркви Св. Арханђела у Сараjеву, склонио се у своjе село, али су хрватске усташе римокатолици и тамо дошли, побили му све у његовоj и другим кућама у Клепцима и суседним Пребиловцима, као и многе друге Србе у долини Неретве и по скоро читавоj Херцеговини, и тада буде ухваћен и Вукашин. Кажу да jе био на „неким шумским радовима“, али изгледа да се био склонио „у шуму“, тj. у неки од збегова Српског народа, где су се прогоњени и убиjани Срби склањали да би сачували голи живот.
Вукашине Херцеговче, Нови Српски Страстотерпче, Христа ради Ти пострада у логору Јасеновац. Када Те мучитељ ножем клаше, Ти њему кротко говораше „Само ти диjете ради своj пocao“, jер нама jе Христос живот вjечни дао. Њега моли, Мучениче, као Спаса свиjу, да спасе и род наш Православни.
Из родне му Херцеговине одведен jе у Сараjево, а одатле 1942. године депортован у злогласни логор Јасеновац, заjедно са многим другим православним Србима. (Ово одвођење потресно описуjе jедан од преживелих логораша, Жарко Видовић из Сараjева, чиjе сведочење доносимо у наставку). У Јасеновцу jе Старац Вукашин (иако ниjе био много стар, но jе криjући се по шуми сав био зарастао у већ проседу браду), jануара 1943. године, погубљен од усташког кољача Жила Фригановића и то страдање jе описао доктор Недо Зец, такође jедан од преживелих Јасеновачких логораша, под насловом „Само ти, дете, ради своj посао“.
Усташки зликовац Фригановић, видећи Вукашина, постариjег сељака, како спокоjна лица и с неким недокучивим миром на лицу посматра страшно клање своjе Православне сабраће, доведе га преко реда пред ископану jаму, где су од раног jутра клали и бацали невине жртве, те решен да му разбиjе таj мир и спокоjство, затражи од њега да викне „Живео Павелић“. Како Свети Вукашин ниjе ништа одговарао, него jе само мирно и спокоjно ћутао, убица му jе ножем сjекао jедно по jедно ухо и нос.
Када му jе мучитељ запретио да ће му и срце из груди извадити, ако не викне похвалу Павелићу (коjи jе, као поглавник злочиначке „Независне Државе Хрватске“, тада спроводио страховит прогон и затирање Православних Срба свуда у Хрватскоj и Босни и Херцеговини), блажени Мученик Вукашин jе, мирно погледавши у мучитеља и кроз њега у Божjу неизмерност, полако и разговетно рекао: „Ради ти, диjете, своj посао!“
Оваj одговор и зрачећи небески мир са већ крвљу покропљеног лица Светог Новомученика разбеснео jе убицу, па му jе у бесу ископао очи, исекао срце, преклао му грло од уха до уха, и онда га ногама сjурио у jаму. Мучитељ убица jе затим полудио, и ово jе све испричао у логорскоj амбуланти доктору Неду Зецу, коjи jе ово касниjе и записао, и обjављено jе у збиркама сведочења преживелих логораша из Јасеновца.
Послушајте и Кондак новомученицима пребиловачким, глас 3.
Светог Мученика Вукашина сав благочестиви Православни народ Српски, жива и мученичка Црква Христова, поштуjу као Новомученика. Његова фреска поодавно jе насликана у Ман. Св. Арханђела Гаврила у Земуну, и такође у скиту Јован-До код Острога, а свети лик му jе насликан и међу Светитељима Захумско – Херцеговачке Епархиjе, коjу jе за прославу њене 780-годишњице урадио иконописац Александар Живадиновић (студент Академиjе СПЦ за конзервациjу и обнову).
На Св. Апостола и Јеванђелиста Јована Св. Архиjереjски Сабор наше Цркве свечано jе прославио Светог Вукашина заjедно са броjним другим новим Свештено- мученицима и Мученицима и у календар Светих Православне Цркве унео. У Манастиру Тврдошу насликана jе икона Св. Вукашина и спеван му jе Тропар, коjи овде доносимо (а и раниjе jе обjављен у Видослову, бр. 18).
Тропар Ce. Новомучеиику Вукашину Јасеновачком , глас 8:
Вукашине Херцеговче, Нови Српски Страстотерпче, Христа ради Ти пострада у логору Јасеновац. Када Те мучитељ ножем клаше, Ти њему кротко говораше „Само ти диjете ради своj пocao“, jер нама jе Христос живот вjечни дао. Њега моли, Мучениче, као Спаса свиjу, да спасе и род наш Православни.
Извор: Фондциjа Свети Вукашин
Благословом Оца Василија, игумана Манастира Завала, удружење Јадовно 1941. слави Светог Вукашина као своју крсну славу.
Чланови удружења на сва своjа поклоничка путовања на мjеста стратиша носе икону Светог Вукашина.
Преузето са: Јадовно