Дани Српске Крајине у Српској Атини

Дана 13.12.2025. године у Матици српској у Новом Саду одржан је научни скуп који је био део XI традиционалне културне манифестације “Дани Српске Крајине у Српској Атини“ у организацији  Отаџбинског покрета. Препознатљиви слоган манифестације “Док живе Крајишници, живеће и Крајина“ је и ове године обележио догађај са поруком “Крајишници ПОГРОМ не заборављају“. Циљ манифестације је очување сећања на историјске догађаје, промоцију културног идентитета и повезивање генерација кроз заједничко сећање и едукацију.

Председник Отаџбинског покрета Драгомир Лалић, истакао је колико је значајно дати одговоре на питања положаја Срба из Крајине:

• 30 година од Погрома је за нас велики датум и велики је задатак био на нама који смо преживели, да покушамо сабрати све што се сабрати може и Отаџбински покрет је пре 11 година одлучио да обележава Дан Српске Крајине и да том пригодом позове све што је на распологању од Срба из Крајине од науке, културе, књижевности, песника, уметника и то успешно радимо свих ових година. Ова година и 30. годишњица је веома значајна, јер коначно треба да одговоримо на многобројна питања, која су била табу тема. Ми данас треба да одговоримо, где су то Срби отишли, колико нас има, где су нестали, колико је несталих, колико их тражимо, шта је са борачким проблемима, шта је са стамбеном проблематиком, колико још има незбринутих… Данас ће у Матици српској учесници трибине ће дорпинети завршетку трибине уз поруке и закључке, о чему ћемо обавестити институције Србије како би заједно решавали те проблеме, истакао је Лалић.

 

Генерални секретар Матице српске Милан Мицић истакао је улогу Матице српске у оваквим догађајима:

• Матица српска се налази свугде где је српски народ и српска култура већ 200 година и у оквиру своје делатности има “Крајишки одбор“, који се бави историјатом Срба из Хрватске и Босанске крајине и у оквиру тога планирали смо да у 10 година урадимо шест научних скупова на теме Срба из Лике, Баније, Кордуна, Славоније, Далмације и Босанске крајине и да издамо шест зборника. Већ смо урадили два научна скупа о Банији и Славонији и издали смо један зборник радова о Банији. Овај догађај данас је део те приче и део те бриге Матице српске о свеукупном српском културном простору и наша је обавеза као Матице српске да подржимо све врсте активности, које ће неговати српску крајишку културу, културу Срба из Хрватске јер је то део концепта и карактера Матице српске од оснивања, а поготово у овим годинама када Матица српска обележава своје велике јубилеје 200 година летописа Матице српске, најстаријег књижевног часописа на свету и 200 године Матице српске најстарије књижевне, образовне и културне институције. Тако да је и овај догађај део те широке приче и широког мозаика у којем се Матица српска бави српским народом на културном простору, истакао је Мицић.

Милојко Будумир, генерални секретар “Удружења Срба из Хрватске“ такође је истакао значај оваквих окупљања:

• Много нам значе овакви догађаји, посебно ове године, кад се обележава 30 година од прогона српског народа са простора Крајине. То је прилика да се подсетимо још једном страдања, које је доживео наш народ на тим просторима ,који је протеран са својих вековних огњишта. Прошле су три деценије и највећи део тог народа није се вратио на простор Крајине. Због тога смо ми ове године организовали више научних скупова у Београду заједно са Институтом за саверемену историју и објавили смо радове. Не само то, “Удружење Срба из Хрватске“ од свог оснивања 1990. године, најпре је помагало српском народу, који је живео на тим просторима, а посебно након прогона Срба наставило је да помаже овде у избеглиштву. Али смо хтели да се забележи оно што се десило, све неправде које су нам учињене и за сада смо објавили преко 20 зборника радова. Сваке године за годишљицу “Олује“ објавимо један зборник захваљујући првенствено Комесаријату за избеглице, који подржава те наше програме. Осим издавачке делатности, трудимо се да кроз изложбе покажемо и упознамо и домаћу и светску јавност са стардањем које је доживео српски народ на тим просторима, истакао је Будумир.

 

Трибина се састојала из сесија у којима су представљени зборници радова: “Република Српска Крајина 30 година по нестанку“ чији су издавачи Документационо-информативни центар “Веритас“, Институт за савремену историју и Музеј жртава геноцида, “Тридесет година од агресије на Републику Српску Крајину и успостављање хрватске окупације“ чији су издавачи Удружење ратних ветерана и омладине “Biocenoza“ и Удружење “Крајишки привредник“, “Три деценије од завршетка грађанског рата у Хрватској 1995-2025 чији су издавачи Институт за савремену историју, Удружење Срба из Хрватске и Удружење резервних војних старешина и ветерана Српске Крајине у Србији и “Банија-српски народ, историја и култура – тематки зборник Матице српске. У фокусу програма била је трибина на којој се говорило о положају српског народа, борби Срба из Крајине, као и допринос заједнице у очувању традиције и културне баштине. Изллагачи су имали прилику да износе своја стручна мишљења и закључке о страдању Срба на поменутим просторима, њиховом положају за време и након рата. Циљ манифестације је да се страдања нашег народа и историја Срба чувају од заборава, али и да се са тим питањима упозна и бави шира јавност.

Наступила је и мушка певачка група “Ћиро Личка Калдрма-Дрвар“ и српска песникиња и председница “Савеза крајишких удружења“ Ранка Срдић Милић.

Други део манифестације где је уприличен културно-уметнички програм и подела захвалница одржан је истог дана у амфитеатру СПЕНС-а у Новом Саду.

 

Новинарка Српског кола

                                                                                                            Драгана Шиповац