Даринка Куљанин – живи свједок мучења, силовања и убистава Срба у Коњицу

Осамдесетогодишња Даринка Куљанин из Коњица била је једна од Српкиња затворених у логору Мусала у Коњицу, гдје су муслиманске снаге физички, психички и сексуално злостављале недужне српске цивиле, жене и дјецу.

Куљанинова се у разговору за Срну присјетила дана када је заједно са својом, тада двадесетпетогодишњом кћерком Александром и рођакама, затворена у објекту Мусала.

Према њеним ријечима, због ратних дешавања из Коњица је са кћерком и супругом отишла у село Брадина, гдје су имали имање и које је у том тренутку било сигурно мјесто, па су примили и родбину из Сарајева.

„Једно вече муслимани су почели да пале село. Tада су жене почеле да трче, вриште. Горе куће. Сви из села смо се скупили у један подрум изнад нашег села. Муж и ја се вратимо у кућу, гдје смо и дочекали јутро, када је почело да нам лупа на врата. Отворили смо, били су то муслимани који су почели да туку мог мужа и траже му кључеве од аута. Из куће су нас извели и наредили да ја идем на цесту, а муж преко њиве. Tада су наишли старци, муж и жена преко 80 година имају, он непокретан без обје ноге, жена која је била на једно око слијепа га вози у грађевинским колицима и њих су почели да туку“, наводи Даринка.

Она прича да је својим очима гледала како муслимани воде мушку чељад у логор Челебићи и муче их.

Даринка каже да су женама тада муслимани узели лична документа и златни накит, све их ставили у један аутобус и одвезли у Мусалу.

„Нас, жене и дјецу, довели су у спортску дворану, гдје је већ било народа. Нити нам ко шта даје да пијемо нити да једемо. Када је ноћ дошла, угасили су свјетло и улазили међу нас са батеријом и водили једно по једно. Нико не зна гдје воде. Сјећам се једне жене Гордане коју су одвели. Када су је вратили, жена је добила нервни слом. Била је силована, тек касније сам сазнала.

Чујемо само репетирање пушке када изводе и враћају жене. На крају су око поноћи дошли по моју ћерку, коју су повели на силовање. Када су је вратили ставила је главу на моје крило и није ријеч проговорила. На сву срећу, Богу хвала, она није била силована, и то захваљујући нашем комшији Хрвату који се ту затекао и видио моју ћерку. Он ју је тада истргао из руку муслимана и вратио мени. Касније је дошао по нас двије и вратио нас у стан у Коњицу гдје смо живјели прије ратних дешавања“, наводи Даринка и додаје да је тад сазнала да јој се муж налази у логору у Челебићима гдје су га тукли и мучили.

Ова храбра жена присјетила се и једног „Швабе“ који је у Мусали газио по заробљеним женама и дјеци и тражио дјечаке да их силује.

Даринка каже да су тада мајке лијегале преко својих синова да их тај „Швабо“ не би узео и одвео на силовање.

Она је тада у свој стан примила шеснаесторо жена и дјеце.

„Убили су ми јетрву. Страшно је шта су све радили и шта сам све видјела својим очима. Некако је у мени била снага да морам да издржим и да доносим и храну у стан, да имамо сви ми шта појести. Пуцали су на мене из снајпера муслимани. Звук снајпера никада нећу заборавити. Никада! Носила сам у логор у Челебићима храну нашим мушким члановима породице. Горе нас дочају муслиманке са дјецом, гађају нас јабукама, свашта говоре. Нема шта човјек није преживио“, наводи Даринка и присјећа се бившег надзорника злогласног ратног логора Челебићи Кемала Мрнџића, којег је познавала одраније.

Према Даринкиним ријечима, муслимани су у Коњицу починили многа недјела и злочин над српским народом.

„Чувари у логору, муслимани, кад пођу на смјену, вадили су из ограде жељезне шипке и носили у логор да туку нашу мушкадију која је тамо била заробљена. Злочин је био у логору, поредају педесет људи уз зид и туку их, а наши јадни људи не смију се окренути. Силовали жене, убијали људе, шта је то него страшан злочин?“, пита Даринка, чије је свједочење помогло да амерички истражиоци процесурају озлоглашеног Мрнџића.

И данас, три деценије од рата, Срби у Коњицу немају мира.

„Муж и ја смо обновили кућу у Коњицу. Године 2008. један муслиман пред нашом кућом ударио је мог мужа лопатом. Умало га није убио, да ја мог Алексу нисам повукла назад. Нису жељели да се вратимо нашим кућама“, прича Даринка.

Она каже да јој је муж прије неколико година преминуо, а да је рат на њега и његово психичко здравље био оставио много посљедица будући да су га тукли и малтретирали.

Даринка истиче да је српском народу потребно више јединства и слоге, те да је за њу Република Српска важна и велика.

„Вјерујем да нам се оно зло деведесетих година никада неће поновити. Цијели свијет треба да чује истину о српском народу и нашем страдању“, поручује Даринка.

Кемал Мрнџић /52/, бивши надзорник злогласног ратног логора Челебићи, у којем су годинама мучени и убијани српски затвореници, махом цивили, проглашен је кривим пред америчким судом у Бостону због давања лажних изјава захваљујући којима је добио статус избјеглице у САД и потом држављанство. Очекује се још изрицање казне.

Преузето са: СРНА