Док је банијског прела у Суботици чуваће се и банијска пјесма, игра и обичаји

У Суботици је 3. фебруара одржано 14. Банијско прело у организацији Завичајног удружења Банија. Ове вечери веселило се око 350 Банијаца и њихових пријатеља.

На самом почетку присутне је поздравио почасни предсједник Удружења Чедомир Пађен и пожелио им да се угодно осјећају и лијепо проведу.

Скуп је благословио протојереј Драган Стокин и скренуо пажњу на једну древну истину „човјек се на човјека вазда ослања”.

– Увијек нам, браћо и сестре, треба наш ближњи. И када се радујемо, да са њим подијелимо радист, и када тугујемо, да подијелимо своју тугу. Када је тешко, да помогнемо једни другима. Вама завичајцима, не морам специјално да наглашавам, јер ви врло добро препознајете ко су вам ближњи. Трудимо се да будемо људи, како бисмо могли једни на друге да се ослонимо.

Народни посланик и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта каже да су Крајишници доживјели велику трагедију, али нису клонули духом.

— Наставили су да се жестоко боре у новом завичају како би обезбиједили себи и својим потомцима егзистенцију. Велика већина је успјела у тој борби. Држава има обавезу да помогне онима који нису успјели да ријеше кључно питање интеграције, а то је питање становања. Иако је водио тешку борбу наш народ није заборавио своје обичаје, традицију и културу што доказује Банијско прело и низ манифестација широм Србије.


Линта наводи да ће се и даље борити као народни посланик да Србија ријеши многе кључне проблеме крајишких Срба. Овом приликом је поклонио предсједнику Завичајног удружења Банија Жељку Тинтору персонализовану поштанску маркицу Сава Мркаљ, а једна маркица је била и награда на томболи.


Дожупаница Сисачко-мословачке жупаније Мирјана Олуић пренијела је поздраве са Баније.

– Изузетна ми је част и задовољство што сам са вама. Банија која је страдала у потресу сада је у фази реновирања свега. Стварају се одређени предувјети да људи који живе тамо још увијек, имају пуно боље увјете за живот. Преносим вам и поздраве оца Српске православне цркве Саше Умићевића из Петриње који се захваљује на вашим издашним донацијама које су помогле да се Црква Светог Спиридона у Петрињи реновира јер је она један красан храм у који могу доћи вјерници и држати до својих обичаја.


Градоначелник Суботице Стеван Бакић поздравио је све присутне и рекао да оваква весеља у њему изазивају посебне емоције.

– Када се Срби веселе, то значи да се веселе сви. За разлику од неких који, када се веселе, ми Срби плачемо. Надамо се да ће тога да буде све мање. Не постоји ријеч са којом бих могао да опишем колико ми је драго што сам вечерас овдје са вама. Сви који ме добро познају, знају колико волим ћирилицу, колико волим српски језик и колико волим мој српски народ. А, они који воле своје, они знају да поштују и цијене и друге. Зато они други никада неће разумјети нас Србе – рекао је Бакић.

Он је све госте прела, али и цјелокупан српски народ, замолио и позвао на слогу и јединство.
– Авети прошлости поново желе да мој српски народ страда и да заврше оно што су започели, али знам да им то неће успјети. А, ми само јединствени можемо да сачувамо српску духовност, нашу културу, наше обичаје, наш језик, нашу вјеру православну. Банијци и Кордунаши су питоми, добри људи, добре комшије, добри рођаци, добри пријатељи, али кад затреба то су велики јунаци, великог срца. Небројено пута су то доказали и много воле своју Србију – казао је Бакић.


У културно-умјетничком програму наступили су женска пјевачка група ЗУ Банија – Соколице, МПГ и ЖПГ КУД-а Пригревица.

На томболи су присутне очекивале многобројне награде као што су телевизор, 7 дана у Плитвицама, путовање у Будимпешту, срна, бицикл, баштенски сто и четири столице, месорезница… и многе друге.

Да ово вече буде незаборавно побринули су се Момо и Додир, као и Џими Станић. Да су у томе успјели свакако говоре насмијана лица присутних и пун подијум за игру током цијеле вечери. Многи завичајни стихови пјевали су се у глас.

Завичајно удружење Банија је издало ЦД са традиционалним банијским пјесмама.

Текст и фото: Драгана Бокун

Нема коментара

Напишите коментар