Досије Превљак – под његовом командом Срби у логорима убијани и мучени
У Суду БиХ одржано је рочиште ратном генералу тзв. Армије БиХ Фикрету Превљаку. Прво је пуштен из једнодневног притвора, а тек сутрадан је, на приједлог Тужилаштва, вођена расправа о мјерама забране. Превљак, који је након једноипогодишњег бјекства у Турску, ухапшен на сарајевском аеродрому, осумњичен је за злочине над српским цивилима у сарајевским насељима Храсница, Соколовић колонија и Бутмир. Тужилаштво га терети да је прво као командант Штаба Територијалне одбране Храсница, а касније командант 4. моторизоване бригаде тзв. Армије БиХ, организовао логоре у којима су војници и стражари под Превљаковом командом, убијали, премлаћивали и злостављали затворене српске цивиле.
Знала је цијела сарајевска котлина. Само није Фикрет Превљак да је предмет вишедеценијске истраге Тужилаштва због злочина над српским цивилима Храснице и околине. И није био у бјекству, кажу његови адвокати, већ на лијечењу у Турској. А од терапије конзумира витамин Б и борави на „чистом“ ваздуху. Није се ни скривао од истражилаца, а за једноипогодишњег својевољног „изгнанства“ коме је претходила дјелимично успјешна распродаја бројних некретнина, у БиХ је „свратио“ само једном, на четири часа и то у ноћном термину. И уз све те чињенице Превљак је пуштен на слободу. У судници се ипак појавио – да чује дјелић онога што већ добро зна.
– Логори су били под директном ингеренцијом команданта – Фикрета Превљака – истакла је Маријана Чобовић.
До тада спорадична предаторска иживљавања над српским цивилима Храснице и околине, 25. јула 1992. наредбом је „уоквирио“ тадашњи командант Територијалне одбране Енес Зукановић. Срамотно и нецивилизацијски, наредио је хапшење свих Срба и радзвајање према полу, „аминовао“ чак и пљачку српске имовине у подручју насеља Храсница 1 и 2 и Соколовић Колонија. Фикрет Превљак је Зукановићу био „десна рука“. Детектовао је објекте погодне за мучење српских цивила. У мучилишта је претворио помоћне просторије школе „Алекса Шантић“, подрумски и гаражни простор два Храсничка небодера, свлачионице стадиона локалног клуба, просторије спортског центра, недовршене Фамосове стамбене зграде. Именовао и смјењивао управнике што документује и наредба којом је „разријешио“ Хусеина Мујановића и за насљедника именовао Расима Окерића. У бригадном строју бирао је омиљене војнике, склањао их с ратишта и промовисао у логорске чуваре. И храснички пакао је кулминирао.
– Само у року од пет ноћи од 1. до 5. августа од посљедица туча умрли Стојановић Борко 1. августа, Мандић Секула такође 1. августа исту ноћ. Милутиновић Радомир и Николић Достимир звани Шеки 3. августа, Стјепановић Гојко је умро од посљедица туче 5. августа – рекла је Маријана Чобовић тужилац.
А касније још најмање 50 српских логораша убијено је или од посљедица премлаћивања преминуло. Сви су утамничени из својих домова – под лажним оптужбама да им је пронађено, а у збиљи подметнуто оружје, да су „давали сигнале четницима с брда“, снајперисали – универзалне оптужбе чак и за српску дјецу, готово непокретне и полуслијепе старце. Затваране су цијеле породице. Попут Папучића. Отац Мишо, млађи син Душко, старији Слободан са супругом Бригитом и шестогодишњим дјететом. Отац и млађи син нису преживјели да свједоче. Свједочили су раније њихови сапатници.
– Кад је убачен Душко покојни Папучић ставе крпу на леђа и за пар минута, крпа је сува мислим толико је батина добио од врелине то се исушило – прича свједок Миленко Милановић.
Горан Михајловић – надимак „Глумац“. Као трогодишњак глумио је у филму „Козара“ Вељка Булајића. У култној сцени, док поред њега лежи мртва мајка у козарачкој земуници, коју су убили Нијемци, отац дјечаку прекрива уши да не чује филмску страхоту и тјеше се узајамно ријечима „спава мама“. Три деценије касније, филмска сцена постала је стварност. Поново, подземље, овај пут Храсничко и утамничени Глумац који по узору на филмског оца, тјеши дјечака.
– То је било дијете које је било са мном у ћелији и пошто је мајка његова била ћелија преко пута наше, они су у једном тренутку силовали ту жену, тако да овај ја сам причао са њим наглас да не чује то шта се дешава његовој мами. Мислим та вриска и то силовање – прича Горан Михајловић.
И свака храсничка прича језивија од претходне. Десетине силованих Српкиња! Међу њима и Бранкица Лекић, тек средњошколка. Монструми се, у својим болесним оргијама, над њом вишедневно иживљавали. А потом ликвидирали. Њено тијело и тијела храсничких мученика затрпавана су на ливади, касније названој „српско гробље“ – иза некадашње музичке школе. Тијела посипана кречом. Ексхумација храсничке масовне гробнице – извршена је 1999. године. Званично ексхумирано је 56 тијела. Незванично ликвидирано је или од посљедица премлаћивања у храсничким казаматима умрло и више Срба.
Преузето са: РТРС
