Епархија рашко-призренска: Прети нам потпуни нестанак српског народа са простора Косова и Метохије
Епархија рашко-призренска саопштила је данас да је положај Српске православне цркве и српског народа на Косову и Метохији све тежи, да је вишеструко погоршан односом приштинских институција према српској заједници и упозорила да може доћи до потпуног нестанка српског народа са тог простора.
Како наводе, поверење Срба и СПЦ у приштинске институције, посебно у полицију, на најнижем је нивоу у послератном периоду због чега се позива међународна заједница да не смањује дипломатско и безбедносно присуство на Косову и Метохији и да примени конкретне механизме заштите. Посебно се истиче кршење права Цркве и њених верника од стране тзв. косовске полиције, која, како се наводи, на терену спроводи активности које су усмерене против припадника српског народа и СПЦ и која се од стране српског народа не доживљава као институција чији је задатак да штити и помаже све грађане једнако, већ све више као непосредни инструмент притиска са циљем отежавања живота нашег народа и цркве.
„Са дубоким жаљењем морамо да кажемо да односи српске заједнице и наше Цркве са косовским институцијама, а нарочито поверење у косовску полицију, нису били на овако ниском нивоу у читавом послератном периоду. Ово није закључак заснован на једном издвојеном догађају, већ на дуготрајном низу поступака који се никако не могу правдати као појединачни пропусти и који из дана у дан добијају обележја систематске дискриминације“, наглашава се у саопштењу.
Епархија наводи да је, иако како кажу, редовно избегава оштрије оцене, њено дубоко уверење да ако се оваква ситуација настави без међународне реакције може доћи до потпуног нестанка српског народа са овог простора.
Нема мирне прославе Видовдана
У саопштењу се указује да је недавно обележавање Видовдана на Газиместану 28. јуна показало сву дубину тог неповерења и подсећа да је 37 Срба, укључујући и једно малолетно лице, приведено, а 36 их је задржано након мирно завршеног парастоса, иако је и сама полиција саопштила да није било инцидената који су угрозили ток скупа.
Наглашава се да јавности нису предочени докази да су приведена лица употребила било какву силу против полицајаца или било ког грађанина, а да су поступци, према доступним информацијама, покретани превасходно због певања родољубивих песама и других видова изражавања српског идентитета, који су по уставу и законима дозвољени за све заједнице, па и српску, али се у пракси њихова употреба од стране Срба прогони и кажњава, а толеришекосовским Албанцима.
Епархија наводи да су у албанској јавности све злоупотребе полиције прећутане, а да су Срби колективно приказани као нарушитељи мира иако није забележен ниједан једини случај насиља или материјалне штете.
„Такође је по анализама правних експерата и судски процес против оптужених вођен са много неправилности, без поштовања права окривљених, и са јасним циљем да се приведени што пре и што оштрије казне“, наводи се у саопштењу.
Додаје се да је на овај начин послата порука да не може бити мирне прославе Видовдана за Србе, као што једино за Србе не постоји слобода истицања националних симбола.
„Песма, молитва, традиционална одећа, национални симбол или мирно изражавање идентитета не могу сами по себи бити третирани као безбедносна претња. Када се према припадницима једне заједнице примењују драстичне мере које се не примењују у упоредивим околностима према другима, онда се више не ради само о јавном реду, већ о питању једнакости пред законом и заштите од дискриминације“, наглашава се у саопштењу.
Указује се да се безбедност зато не може мерити само одсуством тешких злочина, отмица или отворених масовних напада и да једна заједница није истински безбедна ако њени припадници живе у сталном страху од привођења, претреса, административних казни, забрана уласка, разних облика малтретирања и понижавања или немогућности да користе своје школе, здравствене установе и верске објекте.
„Постепено отежавање свакодневног живота може бити мање видљиво од отвореног насиља, али његова крајња последица је једнако тешка и води исељавању људи и неповратном нестајању читаве заједнице под континуираним и систематским притисцима“, истиче Епарјија рашко-призренска.
Заштитне зоне и светиње
Додаје се да посебну забринутост изазива неделотворна примена закона о специјалним заштитним зонама и наводи да су у последњих нешто више од годину дана забележена озбиљна нарушавања заштитних зона код Испоснице Светог Петра Коришког, манастира Богородице Хвостанске и заштитне зоне око манастира Грачаница, без примене и поштовања законом прописаних поступака.
„Одсуство благовремене и одлучне реакције надлежних институција доводи у питање сам смисао закона и подстиче уверење да се права Цркве могу занемарити без икаквих последица. Постоји и више него оправдана бојазан да косовске институције, у одсуству рада заштитних механизама, могу да на силу преузму специјалне заштитне зоне и понашају се управо на начин због ког су те зоне и успостављене, да игнорисањем или намерним погрешним тумачењем сопствених закона крше права Цркве и на тај начин јој отежавају опстанак“, указује се у саопштењу.
Међуверско и међуетничко насиље
Истиче се да бројни напади, провале, крађе и скрнављења српских православних храмова готово по правилу нису добили делотворан судски и полицијски епилог, а да тзв. косовска полиција нападе против СПЦ третира као оштећења имовине или вандализме, како би сакрила размере међуверског и међуетничког насиља. Наводи се пример двоструке провале у српску цркву Светог Архангела Михаила у Ракитници, где је Епархија у два наврата, у присуству представника Еулекса, покушавала да пријави први упад, али полиција пријаву није желела да прими и спроведе истрагу. Епархија наводи да је, штавише, у последњем случају када су службеници Епархије пријавили случај провале од стране Николе Џуфке, албанског грађанина који је водио ове провале, полиција је претила службеницима Епархије и чак их испитивала, управо по сумњи за постојање оног дела за које су пријавили провалника.
Наводи се такође и да се десетине Срба хапсе по Косову и Метохији 27 година након рата на основу најчешће недовољно утврђених чињеница о њиховом наводном учешћу у ратним злочинима, иако су 27 година мирно живели и нико није подизао питање њихове одговорности, а начин прикупљања доказа, неограничене вере у сведоке и вођења судских поступака им не даје никакве гаранције праведног поступка, што је, како се наводи, документовано и скорим извештајем ОЕБС-а.
Храм Христа Спаса у Приштини и Високи Дечани
Епархија указује да посебно болно сведочанство институционалне самовоље Приштине представља положај Храма Христа Спаса у Приштини, који је, као и земљишне парцеле на којима се налази, уредно уписан као власништво СПЦ и то власништво никада судски није оспорено.
„Ипак, полиција је у више наврата без предочене судске одлуке којом би Цркви било ускраћено право приступа спречавала митрополита Теодосија, свештенство и вернике да уђу у храм, очисте га и одслуже литургију“, подсећа се у саопштењу.
Епархија је посебно забринута због ситуације око манастира Високи Дечани, где градња магистралног пута поред самог манастира, и поред тога што су ЕУ и ОЕБС исти прогласили за незаконит, као и развојних и урбанистичких планова и одсуства пуне примене режима посебне заштитне зоне шаљу јасну поруку манастиру да не може да добије институционалну заштиту.
Подсећа се да је манастир у току претходних 27 година четири пута оружано нападан и наводи да Епархија у последње време прима и све више сведочења да полиција зауставља, испитује и претреса посетиоце након што напусте непосредно подручје које обезбеђује КФОР, иако су њихове посете биле мирне и искључиво поклоничке.
„Због свега тога, наставак непосредне заштите Високих Дечана од стране КФОР-а остаје више него икада до сада незамењива безбедносна гаранција, а не било каква привилегија. Позиви косовских политичких представника да треба уклонити присуство КФОР-а око манастира у постојећој ситуацији био би огроман фактор јачања нестабилности. Косовска полиција није изградила ни поверење ни капацитет да штити манастир Високи Дечани уместо КФОР-а“, наглашава се у саопштењу.
Директна порука Србима да нису пожељни
Додатну забринутост Епархије изазивају и дискриминаторне мере и најаве које могу угрозити рад здравствених, образовних и социјалних установа у српским већинским срединама, као и право запослених и корисника тих установа да остану у својим домовима и наставе нормалан живот.
„Уз спровођење спорног закона о странцима којим су многи Срби који живе на овом простору или су овде рођени и принуђени на егзодус и проглашавају се аутоматски странцима, ствара се атмосфера у којој се српском народу шаље директна порука да није пожељан и да треба да се исели или потпуно пристане да изгуби свој идентитет, историју и права. Све је то праћено континуираним слабљењем права која су СПЦ гарантована Анексом 5 Ахтисаријевог плана и законима који су из њега произашли“, наводи се у саопштењу и додаје да понашање приштинских институција, које је кулминирало у свом интензитету у последњих неколико година, „у потпуности оправдава не само чврсто спровођење заштитних механизама, већ и хитност решавања статуса СПЦ у складу са споразумима из Брисела, како би се у најмању руку Цркви вратила преко потребна заштита“.
Како истичу, „институционални притисак од стране косовских институција прати и забрињавајућа атмосфера у делукосовских медија, у којима се Српска Православна Црква представља као туђ, политички непожељан или историјски нелегитиман чинилац и јавно се негира идентитет српске духовне и културне баштине“.
„Јавни некажњени позиви на рушење или пренамену храмова, оспоравање црквене имовине и представљање свештенства, монаштва и верника као безбедносног проблема додатно подстичу неповерење и стварају друштвену климу прогона и колективне кривице на етничкој основи“, додаје се у саопштењу.
Епархија наводи да очекује и јавне реакције и заштиту од стране међународне заједнице, јер је, како истиче, на време упозоравала на могућност стварања управо оваквог друштва и система. Међународна заједница се позива да покрене конкретне механизме како би показала какво је друштво прихватљиво у Европи двадесет и првог века.
„Епархија рашко-призренска годинама је настојала да ничим не доприноси запаљивој реторици и залаже се за права свих грађана. Све проблеме смо износили одговорно, у непосредним разговорима са међународним представницима и, када је било могуће, са косовским институцијама. Наша уздржаност, међутим, не сме бити погрешно протумачена као индиферентно прихватање постојећег стања у коме смо сведоци систематске ерозије наших права“, наглашава се у саопштењу.
Додаје се да се КиМ „у институционалном и јавном животу све више обликује без стварног учешћа и поверења српске заједнице, као етнички албанско друштво, супротно прокламованом мултиетничком карактеру његовог правног поретка“.
Епархија је такође позвала приштинске институције да обезбеде пуну и једнаку примену закона, делотворну истрагу свих напада на цркве и српске средине, несметан приступ СПЦ њеној имовини, поштовање специјалних заштитних зона и независну контролу поступања тзв. косовске полиције у случајевима у којима постоје документовани наводи о прекорачењу овлашћења, понижавању или етнички селективном поступању.
„Истовремено позивамо међународну заједницу да не смањује своје дипломатско и безбедносно присуство и ангажовање у тренутку када је међуетничко поверење на најнижем нивоу, а механизми институционалне заштите без икаквог ефекта. Укидање или смањење постојећег режима међународне заштите које се најављује може да буде огроман фактор јачања даље нестабилности и охрабрење екстремним круговима да наставе са притисцима на српски народ и Цркву“, истиче Епархија рашко-призренска.
Додаје се да „смањење или укидање међународног присуства у оваквим околностима не би било доказ нормализације, већ повећање ризика да Косово и Метохија поново постану извор озбиљне нестабилности у целом региону и да се скоро немогућим учини и процес нормализације између Београда и Приштине, који се додатно успорава сваким актом притиска на српски народ“ од стране приштинских институција. Епархија наводи да СПЦ остаје опредељена за мир, дијалог, владавину права и достојанство сваког човека без обзира на етничко или верско порекло, али истиче да мир не може почивати на страху једне заједнице, селективној примени закона и дискриминацији, нити се стабилност у региону може градити систематским игнорисањем проблема једне заједнице која је већ 27 година изложена бојним актима насиља, прогона и притисака.
