Глас Холмије, број 42. пред читаоцимa

Бранислав Оташевић: БОРБА ГЛАС ХОЛМИЈЕ СЕ НАСТАВЉА И У 2020.ГОДИНИ

Предсједник издавачког савјета књижевник Бранислав Оташевић , нам је поводом изласка из штампе новог броја казао да ”Глас Холмије”,наставља борбу на овом простору области Васојевића и преко оваквог часописа за књижевност,културу и историју. Захвалио се овом приликом у име издавачког савјета свима који су финансијски помогли излазак овог броја, као и главном и одговорном уреднику Горану Киковићу, који је за штампу припремио број који има 132 странице и који доноси мноштво актуелних текства.

Ђорђе Бојанић,историчар из Ниша о часопису ”ГЛАС ХОЛМИЈЕ”,каже:

”Глас Холмије, је прави бастион Српства у Црној Гори, у скоро најтежим условима кроз историју, у оваквој црној да црња не може бити, радити чињенично и користити историјску истину је доста храбро и часно. Часопис и сајт ГЛАС ХОЛМИЈЕ одолевају смутним временима у коме се део Срба одриче свега српског па и Српске православне цркве, створише и језик, праве нацију, све се скрнави, лажира и изврће, чак и суве чињенице. Срећом да се Српски народ у Црној Гори пробудио, и јуначки корача ка слободе”, наглашава Ђорђе Бојанић.

”Трагично је да у Црној Гори више нема места у образовању за Јована Дучића, Десанку Максимовић, Јову Змаја… па се зато морамо борити на овај начин, пером, а перо је некад јаче и опасније од сваке претње и оружја. Ово је само један вид борбе за истиниту и чињеничну историју једног истог народа раздвојеног границом, да не заборавим и Републику Српску. Зато нам је и потребно историјско знање у народу, морамо да знамо ко смо и шта смо, ко су нам преци и шта су они чинили за нас… а зашто им ми овако враћамо, то је питање које боли!

Ако све ово изостане, бојим се да ћемо постати оно што никада било нисмо.

Зато хвала историчару Киковићу на борби коју води свакодневно, кроз политичку борбу и борбу за историјском истином кроз часопис и српска удружења у овим тешким временима по српство и Србе у Црној Гори.

Хвала и групи окупљеној око ,,Српске народне одбране” коју предводи председник Горан Киковић (потпредседник Скупштине општине Беране), који негују традиционалну културну и научну баштину нашег српског народа у Црној Гори, та група скромних и вредних ентузијаста, одлучила је да покрену часопис „Глас Холмије“, како би дали допринос очувању свега напредног, по чему смо се кроз векове препознавали у цивилизованом свету. Назив за часопис није случајно одабран, некада се област око „свете“ васојевићке планине Ком, где живи највеће српско племе, називала Холмија”, нагласио је Ђорђе Бојанић.

У БЕОГРАДУ 14.03 2020.г. ОДРЖАНА ПРОМОЦИЈА ЧАСОПИСА ГЛАС ХОЛМИЈЕ

На скупу је говорио предсједник УО завичајног удружења Шекулараца у Београду Драган Бракочевић.

„ГЛАС ХОЛМИЈЕ“ ЈЕ У ОВО СУДБОНОСНО ВРЕМЕ ЗА СРБЕ У ЦРНОЈ ГОРИ ЛУЧОНОША И БАКЉА СВЕТЛОСТИ ЈЕЗИКА,ЋИРИЛИЦЕ И ОПСТАНАКА НАРОДА СРПСКОГА

Поштовани пријатељи,

Почаствован сам што имам прилику да вам се обратим поводом промоције књиге

уваженог историчара г дина Горана Киковића: „Не заборављени бојеви и битке васојевића за слободу Српства и Црне Горе од 1690. до 1941. године“ као и представљања 42. броја часописа „Глас Голмије“.

Овде сам са мојим пријатељима и браственицима из Завичајног удружења „Шекулар“ у Београду . Баш почетком покретања Часописа наше Удружење у Београду се претплатило на 20. бројева. Међутим Милова администрација уводи поштарину за Србију која је била шест пута већа од цене часописа. Али и поред тога остали смо верни читаоци „Гласа Холмије“ која је и тада као и сада у ово судбоносно време за Србе у Црној Гори лучоноша и бакља светлости и светости језика, ћирилице , опстанка народа српског. Цркве и светлих историјских традиција које се морају одбранити од ниподаштавања , заборава и осуде од наше до јуче једновјерне браће.

„Глас Холмије“ годинама указује на тешко стање и обесправљеност српског народа и Миртополије у Црној Гори од оних који су се до јуче дичили да су „српска Спарта“ и најбољи изданак српског рода. Властодржац Црне Горе који је до сада направио безброј „лупинга“ и од другог ока у српској глави постао први србомрзац и први који је крваву каму српских главосеча пољубио. Нападнута је и Црква која је мајка Црној Гори.

Али народ је показао каквог је кова и каквог је соја и устао је да одбрани и мајку и светиње. Развили су се барјаци победе , тробојке победе су на сваком вису, а непрегледне и нераскидиве колоне часних Срба=Црногораца су устали у одбрану Биљарде, Ловћена, Острога, и свих светиња. Одувек се знало и знаће се да је долина Лима и са леве и са десне стране била , остала и биће кичма српског народа.

„Глас Холмије“ и Уредничтво су иако пред тешким данима у стању да као и до сада боре се и бране оно што је вековима стварано са вером у Христа и првог српског архипастира Светог Саву.

Дивим се вашем труду , вашем раду и вашој узвишеној стражи над језиком , писмом, културом и светим водама Лима и висовима Комова, Чакора, Виситора, Зелетина, преко Дурмитора до плавога мора….

Нека сте ми Благословени ….

Проф. др Славољуб Ђукић – О ГЛАСУ ХОЛМИЈЕ НА ПРОМОЦИЈИ У КРАЉЕВУ 12.МАРТА 2020.-

ГЛАС ХОЛМИЈЕ ,ЈЕ ГЛАС ВАСОЈЕВИЋА И ЛИМСКЕ ДОЛИНЕ,ГЛАС СРПСКОГ ПИСМА И ЈЕЗИКА,ГЛАС СРПСТВА И СВЕТОСАВСКОГ ПРАВОСЛАВЉА,ГЛАС ЗА ОДБРАНУ ВАСОЈЕВИЋА И ГОРЊЕГ ПОЛИМЉА

”Писана ријеч је одвајкада била и остала – најбољи свjедок о времену, људима и догађајима. У том знаку је и наш (не кажем случајно НАШ ) Глас Холмије, који је – глас Васојевића и Лимске долине, глас српског писма и језика, глас српства и светосавског православља, глас за одбрану Васојевића и Горњег Полимља. О овом часопису нема потребе говорити уопштено и изводити закључке – довољно је узети га у руке и отворити. У њему су рубрике из свих области друштвеног живота Васојевића, Горњег Полимља, Црне Горе, и шире – са садржајима из прошлости и садашњости, обичаја, културе, етнологије, достигнућа….. до поезије и других умјетничких израза. А овај 42. број има преко 70 наслова. Ту су штива о садашњем Крсном ходу у Ц. Гори, Зло ће бити побеђено (интервју Јоаникија), Г. Киковић – Санџаци су прошлост, М. Војиновић – Црногорска власт гора од турске, В. Шћекић – Амнезија или харикири српског народа, С. Ђукић – 140 година од бојева у Горњем Полимљу, а ту је и више од десет пјесама веома афирмисаних пјесника, фотографије васојевићке ношње… Према томе, и у овом броју има довољно садржаја за свачији укус, највише о српству и светосавском православљу, а Васојевићи су кроз свеколику своју прошлост били – лучоноше српства и православља. А тако и данас, у слободи, послије 75 година од завршетка Другог свјетског рата – принуђени су, нажалост, да се бране од домаће тираније и безакоња у својој сопственој држави. Боре се за очување српског језика и писма, боре се против фалсификовања историје, боре се за светосавске православље и Божје храмове које актуелни режим хоће да им отме, о чему је донео и закон који је у супротности и са уставом, најкраће речено – боре се за грађанску слободу у мирнодопском времену. Хоћу да вјерујем, да је главни и одговорни уредник овог часописа, господин Киковић и сам изненађен одзивом сарадника који својим пером надахнуто пуне странице часописа разноврсним штивима и свједочанствима о свему што интересује и тишти српско биће на васојевићком и осталом простору данашње Црне Горе. У једном обимнијег чланку новинaрке Катарине Лане, у часопису БАЛКАНИСТ, која је између осталог интевјуисала и овдје присутног господина Киковића, налази се следећи цитат његове изјаве: „Ми Срби у Беранама смо међу првима устали да бранимо нашу вјеру и нашу Српску православну цркву. Ми ове године прослављамо 800 година епархије будимљанске, данас будимљанско — никшићке, гдје је наш преосвећени владика Јоаникије, који је чврст у одбрани наших светиња“, каже Киковић, и додаје да у литијама учествују и становници околних села. Иако је скромност врлина, ја бих овде дао себи слободу да овау изјаву за ову прилику допуним следећим: Устало је најпре не само Беране, него са Беранама и читав горњеполимски крај до Чакора, а потом је „крсно проходала“ и читава Црна Гора. А главни иницијатори и носиоци покрета отпора садашњој власти Ц. Горе са својим удружењем Српска народна одбрана Васојевића и Лимске долине – су управо овдје присутни за овим столом, изузев мене који сам сасвојом породицом становник Краљева још од 1968. године. Али, и ја се са њима сретам тамо у њиховом и мом завичају, и редовно на Чакорском меморијалу Бранке Ђукић, а тамо сам и кад сам овдје, а и они су са нама не само данас и овдје – него су и ТАМО и АМО, јер нас све заједно везују братски гени. Зато, драги моји Краљевчани, читајте часопис ГЛАС ХОЛМИЈЕ.”-закључио је проф.др Ђукић.

Милутин Осмајлић,публициста из Бограда каже: ”Часопис Глас Холмије је постао глас српског народа у Васојевићима и шире”
МИЛУТИН ОСМАЈЛИЋ,ПУБЛИЦИСТА ИЗ БЕОГРАДА О ЧАСОПИСУ ГЛАС ХОЛМИЈЕ

У времену поремећеног система вриједности српског народа у Црној Гори, часопис “Глас Холмије” је покренула група ентузијаста из Васојевића, сабраних у Српском историјско-културном друштву “Никола Васојевић” из Берана, на челу са историчарем Гораном Киковићем, главним и одговорним уредником. Часопис је постао глас српског народа у Васојевићима и шире, и даје из броја у број велики допринос очувању свега оног што чини духовност српског народа, не само у племену Васојевића. По планини Комовима, на чијим падинама живи највеће српско племе, које је давало, и даје, интелектуалну снагу српском народу овога краја, назван је овај часопис. Познато је да се некада област око “свете васојевићке планине” називала и Холмија. Потребу да би се опстало при ударима различитих завојевача, и актуелне антисрпске власти у Црној Гори, која настоји да пороби не само вјеру, српски језик и ћирилично писмо, културу, историју, већ и светосавски дух поносног Васовог племена. Између корица овог часописа, штампаног на српском језику и ћирилици, у протеклим бројевима, нашло се све оно што је вјековима постојало “на светим водама Лима”, а опстаје и данас, увијек се држећи гесла да “будемо добри потомци, и да не обрукамо честите претке”, како стално истиче уредник Горан Киковић.-истиче Осмајлић.

”ГЛАС ХОЛМИЈЕ”-ГЛАС КОЈИ СЕ ДАЛЕКО ЧУЈЕ!

ПЕТ БРОЈЕВА ЗА ГОДИНУ ДАНА

ИЗДАВАЧКИ САВЈЕТ ЧАСОПИСА ГЛАС ХОЛМИЈЕ ИЗ БEРАНА ЗАДОВОЉАН РАДОМ ”ГЛАС ХОЛМИЈЕ”

Дана,3.02.2020.у Беранама су се састали чланови савјета, који су исказали подршку главном и одговорном уреднику Горану Киковићу и његовом тиму на изласку 42.фебруарског броја часописа. Није скривано одушевљење да је часопис популаран не само у Беранама и Андријевици већ и у другим српским крајевима и срединама.

-Иако се припрема у тешким материјалним и просторним условима,јер нема нити своју канцеларију нити свој компјутер наш часопис опстаје пуних девет година.-истако је члан издавачког савјета Давид Лалић из Андријевице. Он је додао да посебно морамо истаћи велики труд и залагање главног и одговорног уредника Горана Киковића, који сво своје слободно вријеме и своју стваралачку енергију посвећује овом часопису.

-Није мала ствар да за девет година изађу 42.броја која су читана на свим меридијанима а наши завичајци у Београду радо траже примјерак часописа Глас Холмије -каже Михаило Перовић,из Андријевице,такође члан издавачког савјета од првог његовог броја.

-Зоран Вулевић, члан издавачког савјета из Берана,напомиње и да је Српско историјско-културно друштво ”Никола Васојевић” Беране, преко часописа ”Глас Холмије”, учинило видљив напор, јер је до сада издало 42.броја овог сада већ угледног часописа. ”Наставак штампања часописа и издавање истог има за циљ не да буде само часопис који информише љубитеље писане ријечи, већ да постане институција која ће повезивати заједнице српског становништа на сјеверу Црне Горе, промовисати српске писце и ћирилично писмо, анимирати локалне и донаторе са територије цијеле Црне Горе и Србије у циљу сталног прибављања нових наслова часописа и промоцију књига, а различитим промотивним акцијама доприносити оснаживању везе заједнице српског народа који живи на територији Црне Горе. Овим активностима писаца, историчара, књижевника а и читаоца радимо да сачувамо српску културну баштину на овом подручју, превасходно на ћириличном писму, што представља предуслов за боље упознавање српског језика, богаћење речника, и уопште повезаност са књигом и писаном ријечи. Кроз јачање везе са књигом, младим људима се омогућава и упознавање са својим културним наслеђем и јачање везе са матицом Србијом”-подвукао је Вулевић.

-Миличко Трифуновић, члан издавачког савјета из Берана је том приликом казао: ”Глас Холмије” прихватио се одговорног задатка, чувања и заштите српске националне свијести у Васојевићима. Васојевићи заслужују да имају свој часопис, ради одбране свог индитета и традиције. Јер се последњих година из црногорске историје, црногорске свакодневнице, црногорске духовне и есхатолошке азбуке избацује и перформулише све што је на српском језику написано и за српство урађено.

Са великим пијететом читам и разгаљујем душу Вашим часописом, јер је тематика фасцинантна, свака област је садржајна, заснована на историјским чињеницама, поткријепљена архивском грађом, научна, провјерена, и утврђена научном истином. Посебно ме одушевљава то што је уредник Горан Киковић, новинари и публицисти велики моји пријатељи и врсни познаваоци свог заната. Замјерам што лист није довољно публикован и није дошао у довољној мјери до читалаца, по мојем мишљењу маркетинг се мора боље одрадити. Читалац, да би знао какав је, лист мора да прочита, а посао је издавача да то максимално одради. Слажем се да је то проблем материјално-финансијске природе. Да би се повећао тираж и доставиле новине до читалаца потребне су веће паре. Али знајући како се часопис припрема и у којим условима настаје редакција и уредник Киковић имају моју пуну подршку.

”Глас Холмије” доноси и најновије вијести из области стваралаштва, које нијесу за један дан, које трају и које ће трајати, које се, дакле, прикључују традиционалним вриједностима.

”Глас Холмије” хоће да Срби у Васојевићима, и ма гдје у Црној Гори, буду равноправни са онима грађанима Црне Горе који се не изјашњавају као Срби. Јер, Србима из Васојевића Црна Гора је отаџбина као што им је и Србија мајка.

Сваки број часописа ”Глас Холмије” је лијеп и користан, а не само добронамјеран, израз културне иницијативе, коју ваља да поздравимо, да допринесемо и да јој пожелимо да се све више и све боље отјелотворује. Треба тежити најбољем, да би се постигло нешто приближно томе чему тежимо. А да би нешто било свјетско, мора прво да буде најбоље локално.

Главни и одговорни уредник Горан Киковић је овом приликом рекао да је ”Глас Холмије” успио да се избори за свој идентитет у своме мјесту, а затим да се клеше у конкуренцији на ширем простору. Излази ево већ 42. броја овог часописа, и он полако улази у наше куће. Било би добро кад би ушао у сваку кућу, а то није немогуће. У томе имају удјела сви не само ја као главни и одговорни уредник,већ и редакција, сарадници чаописа, али и читаоци. Наравно много нам значи подршка вас чланова издавачког савјета и наравно свих који на било који начин помажу наш рад.

Ваља да подржимо овај израз могућности културних прилика из Васојевићког краја, тако што ћемо га читати, критиковати, али и похвалити – не треба да будемо као они који сто година стрепе, да се неко њихов не истакне како то виспрено саопшти књижевник Добрашин Јелић. Наша зграда српске духовности и културе је огромна, дубоки су наши коријени, тако да се редакција држи критеријума и правца којим се упутила и неће подлећи осредњим вриједностима.

”Глас Холмије” је брдо у нашој култури што назив Холмија и значи. Он то мора да буде, ако знамо из које основе израста, кад се само сјетимо ко је све и како је неимарио у области културе, историје и књижевности на просторима Васојевића и Полимља.-рекао овом приликом Киковић,који се захвалио спонзорима и донаторима који су помогли излазак овог броја.

 

 

 

 

 

Нема коментара

Напишите коментар