Годишњи помен Милораду Мићи Крунићу

“ЖИВЈЕЋЕШ ВЈЕЧНО“

Дана 4. Децембра 2021.године, обиљежен је  годишњи помен за покојног Милорада Мићу Крунића.  На помену се поред  многобројне  породице, окупио велики број пријатеља, кумова и комшија, као и чланови Удружења грађана “САНА“ из Старе Пазове. Почаст и поштовање, према лику и дјелу, никада прежаљеног Грмечког делије и Санске легенде изразило је преко стотину присутних.

Доказ да ће лик и дјела нашег Миће живјети вјечно је његова многобројана породица која је остала да сјећање на Мићу преносе са кољена на кољено. Супруга, три сина, кћерка, три снаје и једанаестеро унучади имају остављен велики аманет да је јединство, слога, браство и сестринство, основа успјеха и ријешење за све недаће које нам живот доноси.

Нама из Удружења “САНА“ остала је обавеза да се на сваком нашем окупљању и дружењу сјећамао нашег Миће, који је од самог оснивања удружења био члан удружења, донатор, реализатор активности удружења, члан  Управног одбора, заменик председника и вд председник удружења.

Наш Милорад Мићо Крунић, рођен је 1953.године у Босанском Милановцу, испод Грмеч планине код Санског Моста. Након Мићиног рођења његова породица се из Милановца сели у Сански Мост, гдје Мићо наставља одрастање са четри сестре и  братом. Основну и средњу школу завршио је у Санском Мосту, након чега се 1974.године, запослио у полицијску станицу Нови Град, а касније наставио да ради у родном граду, где је остао запослен до пензионисања 1990.године.

Поред запослења у служби и оданом раду према држави и друштву у којем је живио, Мићо је окупио своју породицу и заједно са родитељима и млађим братом, 1984.године покренуо мали породични бизнис, који се кроз наредне године рада претворио у озбиљан пословни подухват и који ће сигурни смо у будућности прерсти у озбиљну породичну компанију. Значајан податак тог времена за Сански Мост, понос за породицу и све нас је тај ДА ЈЕ КАФАНА “СЛОЖНА БРАЋА“ БИЛА ЈЕДИНА СРПСКА КАФАНА ТОГ ВРЕМЕНА У САМОМ ЦЕНТРУ ГРАДА. И ово је један од поаказеља зашто је наш Мићо санска легенда.

Чињеница коју нико не може да порекне је та, да је Мићо имао природини дар за бизнис, уз то још особине као што су вредан, одговоран, снажан и увјек спреман да ријеши све препреке, чиниле су га неуморним и давале резулатат , да све започете идеје морају имати само позитиван исход. Увјек је био спреман да помогне, исто тако и да затражи помоћ. Карактеристика која је била оличје његовог битисања  је да није био љубоморан или завидан што неко има више од њега или што више зна, волио је да учи, али није био шкрт ни да пренесе знање. Знао је да разовара и да се дружи са сиромахом , богатим, образованим и необразованима и увјек би био исти, онај што се не стиди свог поријекла, имања, знања и не занања.

 

Заједно са породицом и својим Сањанима, Милорад  је 10. Октобра 1995.године, морао напустити своје огњиште и оставити све што је годинама стицао у вољеном Санском Мосту.  Ново уточиште за породицу, пронашао је Новој Пазови, гдје почиње да ствара нови дом за своју породицу. Одмах по доласку у нову средину, отвара  кафуну која ће понијети назив кафане из завичаја “Сложна браћа“, а овај назив у будућности ће најбоље осликати успјех породице Крунић. Упорним радом и породичном слогом, Мићо у новој средини постаје препознатљив и такав бива прихваћен у свим сферама друштвеног живота. Као и у завичају у новој средини Мићо стиче велики број пријатеља и бива надалеко чувен.

На крају морамо поменути и једну неправду коју није за живота могао исправити. Након 23. године избјеглиштва наш Милорад  је од стране Тужилаштва за ратне злочине Босне и Херцеговине, оптужен да је починио ратни злочин. Сигурни смо да је поживо, да би своју невиност доказао, јер је оптужница подигнута на основу лажних и неоснованих изјава, доказа и свих осталих нечасних радњи са којима су се служили креатори овог дјела. Сама чињеница да је оптужница подигнута након 23.године  од завршетка рата и 25.година од наводно учињених дјела, говори о валидности оптужнице, као и намјерма креатора .

Неутјешан бол и губитак остаће вјечно за све нас који смо га познавали, сјећање и дјела никада неће избледјети. У сваком тренутку нашег битисања остаће присутан са приједлозима, пошалицама и анегдотама. Надамо се да ће будући члан породице Крунић понијети име нашег Милорада – Миће и да ће се тако ојачати и пренјети сјећане на никад прежаљеног и заборављеног Мићу.

Сигурни смо да је наша Грмечка делија и Санска легенда, сад на неком бољем мјесту, да и тамо негдје планира и остварује, те постиже успјехе, као и да нас све посматра и понекад усмјерава.

Нека те анђали чувају, нека ти је лака земља и хвала ти за све.

 

Слава ти!

 

 

З Удружење “САНА“

Бранко Марјановић

Председник Скупштине