Књига Јована Каблара је ходочашће на којем се путује кроз векове
Космет је колевка и светиња српска
У нашој књижевности, науци и историографији релативно је доста
радова који говоре о Косову и Метохији као темељу српског идентитета.
Презентирану нам књигу Јована Каблара можемо с правом убројити у та-
кав један дискурс. Публицистичко дело аутора представља покушај да се из
перспективе лично доживљене драме презентује читалачкој публици виђе-
ње ситуације на Косову и Метохији у ширем историјском контексту.Наста-
ло је из пера прекаљеног привредника, успешног директора, неуморног ра-
дохоличара, продуктивног истраживача, човека брилијантног ума, широког
образовања, опште културе и изнад свега великог човекољубца.
Књига Јована Каблара је ходочашће на којем се путује кроз векове срп-
ске историје са Косовом и Метохијом у епицентру. Ходочасник на том путу
је аутор који прича своју причу. То је путовање кроз бескрајне лавиринте
историје српског народа. Они повезују простор и време, откривају тачке
додира времена прошлог и садашњег, све његове неравнине и напрслине,
судбине и историје појединачне и колективне, показују места страдања али
и трајања. Аутор се запутио унатраг кроз време у намери да оживи сећања
на велике потресе којима је српски народ, кроз векове, изложен на Балкану.
Историјски оквир овог дела носи снажну поруку: Космет је колевка и свети-
ња српска, било, јесте и биће. Косовски завет и културно историјска башти-
на на Косову и Метохији као тековина хришћанске европске цивилизације
бране морално право на српско постојање на прадедовским огњиштима.
Текст ове књиге не пише академски професор. Међутим, он има све
елементе доброг академског текста: јасно постављене тезе, аналитичност,
систематичност, критичност, оригиналност у изношењу аргумената који
произилазе из опсежно спроведених истраживања итд. Са друге стране,
писана је на разумљив и занимљив начин. Својим аутентичним сведочењем
о трауматичним догађајима из новије српске историје и одговорним при-
ступом у аргументовању чињеница заснованих на прикупљеној историјкој
грађи и архивским документима ова књига завређује пажњу и по томе што
је „посејала” истину тамо где је суверено егзистирала лаж.
Сума сумарум, књига ће својим вредним садржајем, уверени смо, си-
гурно побудити интрес широког аудиторијума читалачке публике. Ево и
додатне аргументације за овакву тврдњу и општу оцену. Књижевно дело
аутора спада у ред оних публицистичких остварења која поред историјске
фактографије задире у домен психолошке и социјалне драме. Наиме, ретро-
спектива историје српског народа са Косовом и Метохијом у епицентру је
хронологији дала основну књижевну целовитост око које се шири и пре-
плиће судбина српског народа у новијој прошлости и појединачне људске
судбине са којима је аутор у сталном и драматичном сударању,прожимању
и повезивању. Другим речима у питању је нека врста мемоара где аутор опи-
сује историјска, друштвена, политичка, економска и културна збивања око
Космета и на њему, у којима је он непосредно учествовао или је био њихов
сведок. На овај начин је Jован Каблар зналачки укрстио историју, факто-
графију и животну драму у аутеничну причу, односно уверљиво сведочан-
ство, о прогону Крајишника из Хрватске а потом и са Косова и Метохије.
Готово је извесно да, и поред пуне полице пригодних или тематских издања
(акаденских истраживања, мемоара, сећања, књижевних дела, дневника,
зборника, публикација) о прогонима Срба и избеглиштву које већ постоје,
прича о егзодусу српског народа у нашој новијој историји није сагледана из
свих углова.
Осим неколико информативних текстова у нашим медијима данас,
практично, да нема мемоарских извора о судбинама хиљада Срба из Краји-
не који су се, на предлог Владе Србије, населили на просторе Косова и Ме-
тохије, да би потом, врло брзо, након „интервенције НАТО-а” на Космету,
били приморани на поновни егзодус.То је још један разлог зашто ова књига
завређује пажњу. Храброст аутора је тим пре већа јер се упустио у изазов да
доживљај личне драме преточи у дело и презентира га јавности. Укрштајући
садржаје архивских докумената, историјску грађу и лично сведочанство о
немилим догађајима из новије српске историје, као сведок времена аутор
је овим делом, а пре свега богатством вредних аутентичних чињеница, по-
пунио историографску празнину и проширио хоризонт виђења наше про-
шлости.
Без обзира на жанровску припадност, било да се чита као историо-
графски фељтон, мемоарски документ, хроника или као међужанровски пу-
блицистички роман, ова је књига много више од брижљиво прибележеног
сведочанства. Њоме аутор саопштава вредне националне, моралне, соци-
јалне поруке које извиру из косовског завета-генетски укорењене свести о
културном, духовном и историјском идентитету српског народа. Са друге
стране, аутор у књизи, не бежи ни од тешких и болних тема. Познато је да
односи изеђу Срба и Албанаца већ више од сто година представљају једну
од кључних неуралгичних политичких тачака на Балкану. Залажући се за
праведно, демократско, компромисно и трајно решење за актуелне изазове
са којима се Србија суочава на Косову и Метохији, аутор шаље поруку мира
и истиче да време насиља треба победити мирољубивим средствима. За ра-
злику од ратника који се оружјем одупире злу апелом на људски разум дија-
лог, толетанцију, компромис Јован Каблар се залаже за истину, правду, мир
и помирење у чему и види мерила за изналажење одрживог решења за ак-
туелне изазове, али не само у српско албанским односима, него и у ширем,
још увек неохлађеном „балканском караказану”. То је и пут, сматра аутор,
којим би се, насупрот актуелном дискурсу и присутним антагонизмима у
српско-албанским односима и шире на Балкану трасирали, афирмисали и
промовисали неки другачији односи.
Проф. др Небојша Бацковић
