Грајф: За Сребреницу се олако користи реч геноцид – тако тај термин постаје безначајан
У Сребреници се није догодио геноцид и нема основа за широко распростањено веровање по коме су српске снаге одвојиле од породица и убиле око 8.000 мушкараца и дечака у тој регији у јулу 1995. године, закључак је Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији од 1992. до 1995. године.
Десеточлана Комисија је конституисана у марту 2019. године од стране Владе Републике Српске, а како је рекао председавајући овог тела, израелски историчар и стручњак за историју холокауста Гидеон Грајф, њени чланови су током више од две године уложили огроман напор да открију чињенице које стоје иза трагичних догађаја који су се средином деведесетих година одиграли у Сребреници.
У извештају Комисије, објављеном на више од 1000 страница и представљеном у уторак Београду, наводи се да је у посматраном периоду између 1.500 и 3.000 бошњачких војника заробљено и убијено на више различитих локација.
Грајф: Није било геноцида
„Након детаљне истраге Независна међународна комисија закључила је да се у Сребреници није догодио нити појединачни чин геноцида, нити геноцид у целини. Иако Комисија убиства у региону Сребренице не сматра геноцидом, она препознаје да је на хиљаде људи, углавном ратних заробљеника, било убијено на ужасан начин и да они који су одговорни за те гнусне злочине морају бити кажњени. Налази Трибунала да се тамо догодио геноцид неће издржати тест времена, јер је комисија уверена да злочини у Сребреници не могу бити третирани као геноцид по члану 6а Римског статута“, истакао је Грајф.
Како је навео, за превенцију будућих геноцида кључно је да појам геноцида, као злочина над свим злочинима, не сме бити помућен.
„Ако се тај термин користи олако, као у случају догађаја у Сребреници, временом ће постати безначајан, а оптужбе за геноцид пратиће било коју војску и постаће уобичајене за било који конфликт. А што је најважније, такве оптужбе биће праћене врло малим последицама“, рекао је Грајф.
Израелски историчар је подвукао да је Комисија састављена од међународних експерата, врхунских стручњака у својим областима, а мултидисциплинарни састав комисије резултирао је различитим приступима и истраживачким методологијама у раду. Комисија је, додао је, у свом раду у великој мери користила и документацију Међународног кривичног Трибунала за бившу Југославију.
Истина – једини циљ Комисије
„Наш једини циљ је била истина, сигурни смо да су наши резултати истинити и да представљају реално стање ствари. Желим да нагласим да смо у свом раду били потпуно независни и да нико није покушао да утиче на нас, нити смо били под ичијим притиском. Влада Републике Српске дала нам је пуну слободу у раду и обећала нам је да ће у потпуности прихватити све последице нашег извештаја, какав год он био. Тиме је Влада РС пуно ризиковала, али је тако одлучено и они су одржали своју реч“, рекао је Грајф.
Према његовим речима, извештај Комисије треба да помогне свима у суочавању са прошлошћу, да ојача толеранцију међу народима у БиХ и помогне коначном помирењу и заједничком суживоту свих народа у БиХ.
Чланица Комисије Јуки Оса, професорка политичких наука на Универзитету Рикјо у Токију, рекла је да Комисија не негира оно што се десило у Сребреници, уз оцену да је у питању био злочин, док је Маркус Голдбах, који годинама заступа жртве Холокауста на суђењима некадашњим нацистима, поновио да у Сребреници није било геноцида и да се тај догађај не може поредити са жртвама геноцида у Руанди или Холокауста у Другом светском рату.
„Оно што смо пронашли у пресудама је да је постојала намера да се почини злочин геноцида, али ми мислимо да није било довољно велике намере да се више од 7.000 људи убије, иако Међународни кривични суд има другачије мишљење“, рекао је Голдбах.
У Независној међународној комисији су и професор анатомије на Медицинском факултету у Београду Марија Ђурић, високи званичник МУП-а Нигерије Аденреле Шинаба, Стивен Мејер, професор студија националне безбедности који је годинама радио у Централној обавештајној агенцији (ЦИА) и Валтер Маношек, професор Универзитета у Бечу.
rs.sputniknews.com, Сандра Черин
