Како Шмит и бошњачки политички корпус крше Устав БиХ
Признавање Кристијана Шмита као легитимног високог представника супротно је са одлуком Уставног суда БиХ.
Јасно је прописано да његов избор мора да потврди Савјет безбједности.
Поставља се питање – да ли су Кристијан Шмит и бошњачки политички корпус за поштовање одлука Уставног суда БиХ или не?
Да је на сцени кршење домаћег, али и међународног права потврђују и високи функционери Србије, који тврде да се српски народ налази под изузетно великим притисцима.
Док је Кристијан Шмит у Савјету безбједности оптуживао Србе за противуставно дјеловање, управо је он кршио одлуку Уставног суда БиХ која прописује на који начин се високи представник бира.
Одлука је донесена 2006. у случају Милорад Билбија, појашњава савјетник српског члана Предсједништва, Милан Тегелтија, а јасно прописује да је високи представник члан особља УН, да га предлаже ПИК, а његово именовање одобрава Савјет безбједности.
Све то, за Шмита, али и бошњачки политички корпус није било релевантно када су у Уједињеним нацијама оптуживали Србе за кршење Устава.
– Шта ћемо сад? Хоћемо ли поштовати одлуке Уставног суда или их нећемо поштовати? Или ћемо их поштовати кад некоме требају, а нећемо кад некоме не требају? Тако да ја не знам више како да се ми према томе поставимо, па сам ја стога поставио јавно питање свима онима који истовремено тврде да се ради о легитимном високом представнику и да одлуке Уставног суда треба поштовати – да ми објасне да ли ћемо поштовати и ову одлуку Уставног суда из 2006 – пита Тегелтија.
Да се на међународној сцени води отворена кампања против српског народа показује и то што Шмит није говорио истину у Савјету безбједности, тврдећи да на Балкану нема мирног раздруживања, каже историчар Александар Раковић.
Примјер мирног разлаза су излазак Македоније из Југославије и Црне Горе из савеза са Србијом, каже Раковић и додаје да постоји могућност да из неких других кругова долазе идеје о рату, које је Шмит изнио пред међународним амбасадорима.
– Уколико политичко Сарајево и муслимани као главни Шмитови пулени имају намјеру да започну неке сукобе, то је онда други проблем и онда Шмит треба тако да каже, а не да сваљује на српски народ и Републику Српску која је кренула путем повратка својих надлежности и заштите наших националних интереса у БиХ. Дакле, Шмит треба да буде отворен да је политичко Сарајево у ствари пријетња – истиче Раковић.
Пред Србијом и српским народом су изузетно важни дани, јер притисци постају све јачи, упозорио је након сједнице Савјета за националну безбједност Србије, министар спољних послова Србије, Никола Селаковић.
– Наша држава и највише државно руководство изложени су страховито великим притисцима, притисцима да прихватимо добровољно нарушавање територијалног интегритета наше државе, притисцима да прихватимо добровољно рушење међународног јавног права, међународног јавно-правног поретка и то на своју штету – појашњава Селаковић.
Четири државе повукле су признање такозваног Косова, рекао је Селаковић, а њихова имена ће објавити предсједник Србије, кад одлучи да је прави тренутак за то.
Србија, каже Селаковић, жели да државама чланицама Савјета Европе да шансу да у јуну не покрену поступак пријема Косова у ову организацију.
Преузето са: РТРС
