Књижевна заједница Крајине додијелила књижевну награду „Сава Мркаљ“ Душану Иванићу и Славици Гароњи Радованац
Кљижевна заједница Крајине је 18. маја 2016. године у Београду додијелила књижевну награду „Сава Мркаљ“ проф. др. Душану Иванићу и проф. др. Славици Гароњи Радованац. Образложење награде за оба лауреата прочитао је ликовни умјетник, књижевник и некадашњи директор Гимназије „Никола Тесла“ у Госпићу професор Душан Ђаковић, који је и потпредсједник Књижевне заједнице Крајине. За свој роман „Јадовничка жмижда“ Ђаковић је својевремено добио четири књижевне награде, а један је од добитника књижевне награде „Сава Мркаљ“ у претходном периоду. Награду „Сава Мркаљ“ Иванићу и Гароњи Радованац је уручио предсједник Књижевне заједнице Крајине и пјесник Милан Пађен. Свечаности је присуствовало 50-так наших земљака, међу којима и народни посланик Миодраг Линта. У забавном дијелу наступио је КУД „Петрова-гора-Кордун“.
Награда „Сава Мркаљ“ основана је у знак сјећања на Саву Мркаља (рођен 1783. године у Ласињском Сјеничаку, поред Карловца на Кордуну) – модерног реформатора српске ћирилице. У свом дјелу „Сало дебелог јера…“ Сава Мркаљ је поставио два основна начела на којима наше писмо и језик и данас почивају: једaн глас једно слово и пиши као што говориш. Књижевна заједница Крајине окупља крајишке пјеснике и књижевнике и налази се у саставу Удружења књижевника Србије. Секретар Књижевне заједнице Крајине је пјесник Никола Корица.
Душан Иванић је рођен у Губавчеву Пољу код Грачаца у Лици 1946. године. Основну школу је похађао у родном селу и у Осмици, гимназију у Крижевцима и Земуну. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду 1970. године. Аутор је бројних монографија и збирки студија. Осим својим поријеклом, Душан Иванић је уз Србе у Хрвaтској везан важним дијелом свог научног и јавног рада. На првом мјесту то су његови бројни и вриједни доприноси историји књижевности Срба у Хрватској. У издању СКД „Просвјета“ из Загреба изашле су „Антологија – Приповјетка српских писаца из Хрватске; Врела у врлети – о књижевној баштини Срба у Хрватској и Књига о Сими Матавуљу.
Славица Гароња Радованац је рођена 1957. године у Београду. Све нивое студија, до доктората из области народне књижевности завршила је на Филолошком факултету у Београду. Објавила је књиге из народне књижевности: Народне пјесме Славонске границе; Народне приче из Папука; Антологија српске народне лирско-епске појезије из Војне Крајине; Српско усмено поетско наслијеђе Војне Крајине у записима 18, 19 и 20 вијека. Приредила је слиједеће књиге: Милан Обрадовић: Српске народне пјесме из Западне Славоније; Српске народне пјесме из околине Пакраца и Пожеге у записима Симе Д. Милеуснића; Никола Беговић: Српске народне пјесме из Лике и Баније; Ђорђе Рајковић: Српске народне пјесме из Славоније; Владимир Красић: Успомене из Горње Крајине и Спиридон Јовић: Етнографска слика Славонске војне границе. Ради у звању ванредног професора на Филолошко-умјетничком факултету у Крагујевцу.
Информативна служба
Савеза Срба из регионa
(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)
[inpost_fancy thumb_width=“220″ thumb_height=“220″ post_id=“3052″ thumb_margin_left=“10″ thumb_margin_bottom=“10″ thumb_border_radius=“2″ thumb_shadow=“0 1px 4px rgba(0, 0, 0, 0.2)“ id=““ random=“0″ group=“0″ border=““ show_in_popup=“0″ album_cover=““ album_cover_width=“220″ album_cover_height=“220″ popup_width=“800″ popup_max_height=“600″ popup_title=“Gallery“ type=“fancy“ sc_id=“sc1464340656172″]
