Колеге из Југотурбине Војнић окупили се након више од три деценије

Бивши запосленици Југотурбине Карловац, погона Војнић 10. маја 2025. године окупили су се након 34 године у ресторану Банија лукс у Земуну.

Био је ово емотиван сусрет дугогодишњих колега, који су мноштво радних сати провели заједно, развијали своје професионалне вјештине једни уз друге, радовали се и туговали заједно, све док их ратна дешавања 1991. године нису раселила по цијелом свијету.
Организациони одбор: Милош Вигњевић, Миодраг Пајић и Милан Јовановић, побринуо се да сви буду адекватно угошћени.

Међу присутним гостима били су и народни посланик Миодраг Линта, предсједник Удружења Кордунаша, потомака и пријатеља Кордуна Петар Шаула, предсједник Коалиције удружења избјеглица у Србији Миле Шапић.

На самом почетку присутни су одали пошту колегама који су преминули или погинули минутом ћутања. Након чега је Милан Јовановић као домаћин пожелио свима лијепо дружење послије више од 30 година колективног рада.

Некадашњи директор Југотурбине, погона Војнић Милан Јаковић обратио се присутнима врло дирљивим говором.

– Гледајући данас ова драга лица, срце ме вуче у прошлост када смо свакодневно били заједно, када смо ујутро поздрављали портира који нас је први дочекивао. Југотурбина – плинске турбине Војнић није била само фабрика, била је заједница, породица, било је то вријеме када смо заједно стварали и градили. Свако на свој начин је уткао себе у ту велику причу. Ви сте мене више учили него ја вас.

Данас када погледа иза себе не памти норме, бројке и планове, памти људе.

– Онда је дошао рат који је погасио сале, покидао жице међу људима. Неки су отишли, неки остали, неки нажалост заувијек остали у сјећањима. Данас послије 34 године иста душа нас је поново спојила, јер оно што је било искрено не умире. Ми нисмо само колеге, ми смо фамилија.

Народни посланик и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта захвалио се организаторима на позиву.

– Радује ме што сте се успјели окупити послије толико година, како би се дружили и евоцирали успомене и надам се да ће ово окупљање постати традиционално сваке године. Треба да будемо поносни на своје поријекло и претке, јер смо вриједни и способни људи, искрене патриоте. Надам се да ће сљедеће године овај број да се повећа и да ће ваша дружења из године у годину бити масовнија и успјешнија.

Предсједник Удружења Кордунаша, потомака и пријатеља Кордуна Петар Шаула изразио је задовољство што је колектив Југотурбине уз раднике Шумског господарства и радника Општинске управе Војнић успио да се послије егзодуса 1995. године окупи.

– Свака част на труду и организацији, и што на овакав начин његујете традиције нашег завичаја и дружења. Кордунаши су посебно познати по томе што воле да се састају и друже. И ја сам један од ријетких друштвено-политичких радника који је учествовао у стварању погона у Војнићу и стварања кадровске структуре. Био је то млади колектив. Желим добро здравље вама и вашим породицама и да никад не заборавите свој завичај.

Своје задовољство што је са својим некадашњим колегама након толико година исказао је Брацо Лежаић. Неке чак није ни успио препознати.

– Надам се да ће ово постати традиционално дружење и да ће нас бити све више. Има сигурно људи који би дошли у неком наредном периоду.

Јован Малобабић је поздравио госте и пријатеље.

– Колеге су све рекле и желим се извинити колегама ако сам био строг – рекао је Малобабић и изазвао салве смијеха уз пријатељска добацивања, добро се сјетио извинити послије више од три деценије.

Главни организатор овог сабрања Милан Јовановић говорио је о творници Југотурбини.

Творница Југотурбина основана је 1949. године и радила је све до 1991. године. Била је то творница за производњу парних и плинских турбина, дизел мотора и енергетске опреме, основано иницијативом војних власти 1949. године у Карловцу под називом Творница турбина Едвард Кардељ, за потребе ратне и трговачке морнарице.

На почетку је дио производње био смјештен у погонима Индустрије вуне уз Корану у Карловцу, а 1953. године творница се у цјелости сели на десну обалу ријеке Мрежнице, у новосаграђени комплекс у Малој Шварчи.

Из Брегане је 1954. пресељена у Малу Шварчу војна творница дизел мотора, и тада Творница Едвард Кардељ мијења назив у Југотурбина – творница парних турбина и дизел мотора Карловац, те је издвојена из система војне производње.

Постепено ширење производње и интензиван развој Југотурбине довели су до изградње нових производних погона у Војнићу, Дугој Реси, Озљу, Слуњу, те Дрвару, Неготину и Гостивару.
Отворена су и представништва у више градова СФРЈ као и у Берлину, Прагу, Москви, Пјонгјангу, Варшави, Минхену и Торонту.

1960. је основана јединица за истраживање и развој, а 1970-их Институт Југотурбине.

ТВОРНИЦА ПЛИНСКИХ ТУРБИНА

Основана је 1975. године с основним производним програмом израде роторских и статорских дијелова и склопова млазних мотора.

По врсти производа то је била једина творница у бившој држави која је усвојила веома сложену технологију, која је била базирана на лиценци фирме Ролс Ројс (Rolls Royce).

1981. Творница је усвојила и технологију прецизног ковања лопатица, поставши тако једини произвођач те врсте изван земаља које данас чине ЕУ.

1982. године усвојена је и проиводња центруфугалног компресора за тенковске моторе, а 1985. почиње производња ротора компресора хеликоптерске плинске турбине ТВ2 и Астазоу.

Сектор намјенске индустрије започиње 1983. године погон у Војнићу. За потребе ове производње уређена је производна хала, инсталиране модерне полуаутоматске и аутоматске машине као и нумеричке CNC машине велике прецизности.

Производња је текла по програму потреба сектора намјенске фазе. Овим програмом предвиђено је да погон Војнић у првој фази запосли око 60 радника, а са комплетирањем друге фазе буде запослено 130 радника. Радило се у двије смјене. Половином 1991. године у погону Војнић је радило око 100 радника. Због ратних дешавања погон Војнић је крајем 1991. године престао са радовном серијском производњом.

У току 1991. године Југотурбина Карловац усваја производњу ротора аксијалног компресора стациониране плинске турбине, за потребе транспорта плина на руским плиноводима. Од 1. јануара 2003. у потпуности је приватизована.

Након уводних излагања, колеге и пријатељи су наставили са вишечасовним дружењем, уз обећање да се најкасније виде сљедеће године. Свим присутнима су подијељене Успомене на сусрет колега послије 34 године. Уз ту успомену свако је добио списак колега са контактима, као и оних чији су контакти непознати и задатком да се и до њихових бројева телефона дође.