Кордунаши, Личани, Банијци и Славонци заједно обиљежили 83 године од формирања дивизија НОВЈ

Удружење бораца, потомака и поштовалаца НОР-а, 6. Личке пролетерске дивизије „НИКОЛА ТЕСЛА“ и 35. Личке ударне дивизије, Удружењe бораца Кордуна, 8. Кордунашке НОУ дивизије, ратова 1990–1999. и њихових потомака организовало је 22. новембра 2025. у великој сали ГО Нови Београд Сједницу поводом обиљежавања 83 годинe од 22. новембра 1942, дана формирања 6. личке, 7. банијске и 8. кордунашке дивизије, као и обиљежавања 83 године од 30. децембра 1942. Дана формирања 12. славонске дивизије.

Минутом ћутње одтата је почаст преминулим члановима удружења организатора скупа.

Предсједник Удружења бораца Ђуро Шкаљац је поздравио госте: Удружење Кордунашке ударне дивизије из Кљајићева на челу са Слободаном Михајловићем, предсједника Удружења крајишких бригада генерала Мићу Грубора, народног посланика Миодрага Линту, предсједника Отаџбинског покрета Драгомира Лалића, предсједника Удружења Завичај Ненанда Абрамовића, Удружење ветерана Црвене беретке на челу са Предрагом Његованом, представника Славоније у срцу Нинка Тарбука, предсједника Завичајног клуба Кордунаша Слободана Шарца, предсједника Удружења Кордунаша, потомака и пријатеља Кордуна Петра Шаулу, представницу СУБНОР-а Савски венац и Прве пролетерске бригаде Бојану Генчић, представника СУБНОР-а Земун Бранка Миланковића, мјешовиту пјевачку групу Кордуна и Лике и МПГ Ћиро Личка Калдрма – Дрвар.

Ђуро Шкаљац је напоменуо да су свима у сали позната стратишта и страдања на Кордуну током Другог свјетског рата и злочини усташа и да већина зна шта би се догодило да се народ није дигао против Независне Државе Хрватске.

– На Кордуну је убијено преко 30.000 Срба или преко 34% предратног српског становништва. Да није било 8. кордунашке дивизије питање да ли било потомака Кордуна и нас у овој сали. Иста политика се поновила деведеете године, вратила се куна, зенге, Збор народне гарде са усташким симболима, по градовима су почеле ликвидације виђенијих Срба и све је подсјећало на 1941.

Осма кордунашка дивизија НОВЈ формирана је 22. новембра 1942. године и убрзо постала једна од кључних јединица на простору Кордуна, Лике и Баније. Борили се у најтежим операцијама рата – од одбране током „Вајса I“ и пробоја под притиском 7. СС дивизије „Принц Еуген“, до заједничких офанзива са Шестом личком у нападима на Оточац и Госпић 1943. године. Током рата извела је бројне акције против њемачких, италијанских, усташко-домобранских и четничких снага, учествовала у нападима на Глину, Цазин и у одбрани Плашћанске долине, као и у акцијама у Покупљу, Жумберку и Белој Крајини. До краја 1944. остала је једна од најактивнијих ударних јединица у западној Југославији, стално на првој линији фронта и пресудна у одбрани и ослобођењу простора Крајине.

– Потомци бораца који су данас чланови нашег Удружења бораца Кордуна, Завичајног клуба Кордунаша и Удружења Кордунаша треба да осмисле како ће да спасу од заборава дешавања током ратног периода, да обнове приче о завичају и о борбама. И морамо видјети можемо ли мотивисати свједоке посљедњих догађаја да кажу истину о егзодусу српског народа. И одајемо признање Кордунашима из Кљајићева и Чонопље који су сачували дух Кордуна, и они су постали симбол Кордунаша који се не боје и не стиде прошлости.

Предсједник Удружења потомака 6. личке Вељко Жигић је рекао да је пролетерска дивизија Никола Тесла, формирана 22. новембра 1942. године на Кордуну и била је једна од најударнијих јединица Народноослободилачке војске Југославије, састављена претежно од српске омладине Лике, Баније и Кордуна. Од првих борби у Лици и сјеверној Далмацији, преко великих операција у Босни, до пробоја према Србији 1944. године, дивизија је оставила дубок траг у најтежим операцијама Другог свјетског рата. Истакла се у ослобођењу Београда, када је њена 1. личка бригада била међу првима које су под борбом прешле Саву, а потом је учествовала и у борбама на Сремском фронту и ослобађању Славоније, да би 9. маја 1945. ушла у Загреб. За изузетне заслуге проглашена је пролетерском и носи име Николе Тесле, као трајни подсјетник на снагу антифашистичке борбе и огромне жртве народа ових крајева.

– Антифашизам није идеолошко, нити политичко увjерење, већ дубоко људско опредjељење за мир и слободу, а против национализма, мржње и расизма. Највећа тековина антифашистичке борбе је побjеда у Другом свjетском рату, над највећим злом у историји човjечанства, нацистичком Њемачком и њеним савезницима, која је негирала саму идеју слободе и човjечности. Иако је фашизам побиjеђен у Другом свjетском рату, идеологија фашиста и нациста није престала да живи. Данас у Европи, па тако и у региону постоје јаки десничарски и националистички покрети, па самим тим што постоје, исти негирају суштину антифашизма, односно суштину антифашистичке борбе, која је дубоко укоријењена у духу српског народа, у цијелини.

О Седмој банијској говорио је предсједник Удружења Завичај Ненад Абрамовић. Седма банијска ударна дивизија НОВЈ, формирана 22. новембра 1942. године, била је једна од најхеројскијих јединица Народноослободилачке војске, састављена углавном од српских бораца Баније. Од првих борби на Уни, преко жестоких окршаја у операцијама Вајс I и Вајс II, па до трагичне Битке на Сутјесци, дивизија је прошла најтежа ратишта рата и поднијела огромне жртве – у повратку на Банију 1943. године, од 4.100 бораца преживјело је тек око 550. Упркос томе, дивизија је обновљена и наставила борбе у Банији, Мославини и Славонији, ослобађајући кључне градове попут Глине и учествујући у завршним операцијама на југословенском западу, укључујући и Тршћанску операцију. За изузетну храброст и огромне губитке, већ 1943. године проглашена је ударном дивизијом, оставивши дубок траг у антифашистичкој борби народа Баније.

– У овом посљедњем Отаџбинском рату, а посебно та вријеме Олује, Банија је пружила најжешћи отпор. Захваљујем се свим тим момцима, а и ја сам био тамо који смо успјешно задржали усташке нападе из правца Сиска. Морамо бити сложни и ми Крајишници, и сав српски народ.

Како је рекао представник Славоније у срцу Нинко Тарбук Дванаеста славонска дивизија НОВЈ, формирана је крајем 1942. године и била је једна од најактивнијих и најискуснијих јединица на простору Славоније. У саставу са три бригаде и око 2.700 бораца, извела је широк спектар акција – од диверзија, засједа и напада на гарнизоне, до сложених операција на нивоу корпуса, дјелујући на изузетно утврђеном и стратешки важном подручју. У жестоким борбама од 1944. до 1945. године дивизија је поднијела огромне губитке, изгубивши више команданата и политичких руководилаца него готово иједна друга јединица НОВЈ, али је упркос томе наставила да носи борбена дејства у Славонији и Подравини. За изузетне заслуге, 10. октобра 1944. године проглашена је ударном дивизијом, чиме је потврђена њена кључна улога у ослободилачкој борби на простору Хрватске.

– Партизанске јединице су осим ратних бригада имале веома важан интендантски батаљон. Тај батаљон је радио на збрињавању рањеника и болесних и у изградњу ратних болница на простору западне Славоније. Такође, борци су у љето 1944. вршили пшеницу и са 150 запрежних кола превезли 150 тона жита за напаћени народ Баније, Лике и Далмације. И ово су свакако битни елементи у борби. Остаће и још једно важно питање зашто врховна команда НОВЈ није издала наредбу да се иде у ослобађање логора Јасеновац, већ је пертизанске јединице упућивала на друге фронтове.

Народни посланик Миодраг Линта поручује да сви заједно треба да изразе најдубље поштовање и дивљење њиховим очевима, дједовима и прадједовима који су четири године водили велику борбу за слободу и опстанак српског народа на вјековним подручјима.

– Показали су невиђену храброст и јунаштво против усташког режима и њемачко-нацистичких снага. Зато морамо трајно да његујемо културу сјећања на ове догађаје и да их никада не заборавимо. Такође, не смијемо никада да заборавимо и огроман допринос у борби за слободу српског народа борце Боасанске Крајине, бањалучке регије и 13 западнокрајишких општина.

Линта наводи да у Хрватској траје процес усташизације и фашизације и да у Хрватској 35 година доминира политика која наше слване претке сматра окупаторима, а усташке злочинце борце за слободу.

– У Хрватској се негира геноцид над српским народом, Јасеновац се сматра радним логором и некажњено се користе фашистички и нацистички симболи. Важно је да се сва наша удружења окупе око стратешких циљева, који су значајни за нас, као што је борба за међународно признање геноцида у Другом свјетском рату и да се признају сви припадници Војске и Полиције РСК.

Предсједник Отаџбинског покрета Драгомир Лалић са тугом је обавијестио све присутне да је преминуо академик проф. др Драган Шкорић који је био члан Отаџбинског покрета.

– Веома сам поносан што сам потомак страдалника из Првог и Другог свјетског рата. Нажалост, често су наше побједе били наши пораз. Много смо страдали у тим ратовима, и губили наше најбоље људе.

Лалић је све присутне обавијестио да ће 13. децембра, поводом Светог Николе да ће Отаџбински покрет обиљежити Дан Српске Крајине, и 30 година од погрома. Српског народа са подручја Крајине.

– Да видимо шта смо ми то Крајишници за ових тридесет година урадили, шта нисмо и штса требамо и докле ћемо. Направићемо изложбу академика Дејана Медаковића која се сада налази у Загребу.

Наведену свечаност организатори су реализовали као дио програма, Ослободилачки ратови Србије – Неговања традиције и Ко нема прошлости, нема ни будућности, које самостално, у сарадњи и парнерству са Удружењем избеглица из републике Хрватске реализује Удружење бораца, потомака и поштовалаца НОР-а, 6. Личке пролетерске дивизије Никола Тесла“ и 35. Личке ударне дивизије. Реализацију наведених пројеката подржали су Град Београд Секретаријат за социјалну заштиту, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.