Крајње вријеме за повратак у оквире Дејтона или да свако иде својим путем
Професор на Правном факултету Универзитета у Бањалуци Витомир Поповић сматра да је крајње вријеме да се замјенику помоћника државног секретара САД за Европу и Евроазију Метјуу Палмеру и осталима стави до знања да се врате у оквире Дејтона или ће свако ићи својим путем.
– Да смо се ми освртали на то шта су говорили Палмер или друге прозападне дипломате у вријеме када смо стварали Републику Српску, ње никада не би ни било – рекао је Поповић Срни коментаришући пријетње замјеника помоћника државног секретара САД за Европу и Евроазију Метјуа Палмера према званичницима Републике Српске.
Поповић је навео да је јасно да је изван Дејтона оно што ради Уставни суд БиХ и да ту стране судије одавно немају шта да раде.
Он је подсјетио да је Уставни суд БиХ доношењем одлуке изузео пољопривредно земљиште из надлежности Републике Српске, а оно је према Дејтонском споразуму ушло у 49 одсто њене територије.
Поповић је истакао да Уставни суд не може оцјењивати уставност Дејтонског споразума као међународног уговора, што је радио у овом случају и на тај начин изазвао кризу.
Уставни суд БиХ се, додао је он, наметнуо и као врховни суд БиХ доношењем одлуке у вези са земљиштем у Бањалуци, али да то није нити може да буде.
Поповић је нагласио да Уставни суд БиХ не може проширити надлежност, коју сада има према Уставу, већ да се то питање мора ријешити законом.
– Јасно је, ако се тако настави, да Српска нема никакве интересе да остане у таквој БиХ – рекао је Поповић.
Према његовим ријечима, треба да се понуди споразум о раздруживању са Федерацијом БиХ и да иде свако на своју старну, јер ово очигледно не даје никакве резултате ни за нас ни за њих.
И Поповић дијели мишљење да тројицу судија у Уставном суду треба да бирају власти Републике Српске и Федерације БиХ, а не предсједник Европског суда за људска права.
Поповић је рекао и да је очекивано од СДА да не прихвати захтјев да се измијени структура Уставног суда БиХ, те нагласио да су они који су практично и започели кризу и рат на овим просторима прије 20 и нешто година.
– То су исти они принципи на темељима `Исламске декларације`, што каже стварање грађанске државе, један човјек – један глас, у коме би они били већина, а сви остали мањина. То би по њима била унитарна БиХ како је они виде. То је прича која је остала далеко иза нас, и мислим да се више поновити неће – закључио је Поповић.
Вест преузета са: rtrs.tv