Линта: Донијети Резолуцију о геноциду НДН и основати Меморијални центар српских жртава геноцида НДХ

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта, поводом 80 година од оснивања геноцидне Независне Државе Хрватске, тражи да Србија донесе Резолуцију о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима,  оснује Меморијални центар српских жртава геноцида НДХ и одреди  Дан сјећања на српске жртве геноцида НДХ. Циљ предложених мјера јесте да се на систематски начин његује култура сјећања и коначно започне праведна борба за признање геноцида над нашим народом у међународној заједници.

Линта подсјећа да је на данашњи дан, 10. априла 1941. године основана геноцидна Независна држава Хрватска чији је концепт био смишљен и планиран геноцид над српским народом. Концепт се спроводио под паролом да трећину Срба треба побити, трећину покатоличити, а трећину протјерати. Злочин геноцида у НДХ по својим размјерама је раван холокаусту који је нацистичка Њемачка извршила над Јеврејима. Усташки геноцид у НДХ вршен на најбруталније и најсвирепије начине, углавном “ручно” (користећи 57 метода убијања) ножевима, маљевима, секирама, специјалним сечивима од којих је најпознатији “србосјек”) и др.

 

Линта истиче да је злочин геноцида извршен кроз систем концентрационих логора смрти, као и масовним покољима изван њих. Укупно је на територији НДХ, према непотпуним истраживањима убијено више од 750.000 Срба. Једино су у  НДХ  постојали концентрациони логори за истребљење дјеце и да је у њима према непотпуним истраживањима страдало 42.791 српско дете; 5.737 ромске и 3.710 јеврејске деце. Велик број стратишта на којима су жртве овог геноцида биле мучене и убијане и масовне гробнице у које су бацане до данас нису на ваљан начин обиљежене и заштићене. Током провођења овог геноцида око 250.000 Срба било принуђено да се, зарад спаса голог живота, одрекне своје православне вјере и под присилом и смртном претњом прихвати католицизам;

 

Линта наглашава да се у Хрватској усташе и НДХ рехабилитују и величају на разне начине – поздрав “За дом спремни” је суштински и формално озакоњен кроз одлуке Министарства управе, препоруке Савјета за суочавање са прошлошћу хрватске Владе и пресуде прекршајних судова и Високог прекршајног суда у Загребу; Хрватски сабор је покровитељ комеморације убијеним усташким зликовцима у Блајбургу, више од 30 улица и даље носе имена усташких званичника или јавних личности које су биле блиске овом режиму; подигнуто је на десетине споменика усташким злочинцима; служе се мисе Анти Павелићу и усташким генералима и пуковницима; усташки грб са почетним бијелим пољем се слободно користи у јавности,  усташе се сматрају хрватским патриотама и борцима за слободу и др.

У Београду, 10. април 2021. године

Информативна служба

Савеза Срба из региона

Нема коментара

Напишите коментар