Линта: Изјава Влахе Орепића у функцији цементирања етничког чишћења Срба у Хрватској
Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцјењује да изјава хрватског министра полиције у техничкој Влади Влахе Орепића, да након брисања лажних пребивалишта у Вуковару више неће бити законског основа за постављање ћириличних табли, представља један у низу доказа да Хрватска спроводи политику цементирања етничког чишћења Срба. Хрватска крши сопствени Уставни закон о правима националних мањина из 2002. године, као и обавезу да побољша положај Срба коју је преузела потписивањем Уговора о приступању са Европском унијом крајем 2011. године. Он подјећа да је поменутим Уставним законом о правима националних мањина предвиђена равноправна употреба језика и писма националне мањине на подручју општина и градова гдје Срби и припадници других националних мањина чине најмање трећуну становништва (члан 12 став 1) и то на основу резултата последњег пописа становништва, a не на основу евиденције пребивалишта. По попису становништва из 2011. године у 21 општини (Двор, Доњи Кукурузари, Крњак, Војнић, Вргинмост, Грачац, Доњи Лапац, Плашки, Удбина, Врховине, Бискупија, Ервеник, Цивљане, Кистање, Борово, Ердут, Јагодњак, Маркушица, Негославци, Шодоловци и Трпиња) и 2 града (Вуковар и Врбовско) Срби чине преко 33 посто становништва и постоји обавеза да се српски језик и ћирилица употребљавају као службени језик и писмо.
Линта посебно истиче да, не само у Вуковару, него у великој већини од 23 наведене локалне самоуправе, гдје Срби чине више од трећине становништва, нису постављене двојезичне табле на државним и институцијама (пошта, хрватске шуме, државна управа, пореска управа, полиција, центри за социјални рад, основне школе, дјечји вртићи, ватрогасне службе, домови здравља и др). У ниједној од наведене 23 локалне самоуправе нису постављени двојезични натписи насеља, општина и градова. Као примјер, Линта наводи дугогодишњу преписку општине Борово с јавним предузећем „Хрватске цесте“ које су захтјеве за двојезичним таблама назива мјеста у почетку игнорисале а затим га одбацилe уз скандалозно образложење да слова морају бити израђена према хрватским нормама а да у њима нема ћириличног писма. С друге стране, италијанска национална мањина у Истри има сва права без обзира што је заступљеност те мањине у само једном граду изнад 33 посто. На примјер, у Пули живи само 4 процента Италијана а у Ровињу њих 11 процената а све табле су двојезичне и талијански језик је у службеној употреби. Такође, на територији читаве Истарскe жупанијe двојезичност je уведена још 2001. године тј. равноправна употреба хрватског и талијанског језика, премда је по попису становништва из исте године у њој живјело свега 14.300 Талијана или око 7 посто становништва. Важно је истаћи да право на двојезичност већ дуги низ година користе и Мађари и Чеси на подручју Славоније и Барање без икаквих проблема.
Информативна служба
Савеза Срба из региона