Линта: Ликвидација најмање 124 госпићких Срба 1991. доказ усташког карактера Хрватске
Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта истиче да организована ликвидација најмање 124 госпићких Срба 1991. године јесте један од многих доказа усташког карактера Хрватске. Доласком усташког режима Фрање Туђмана на власт маја 1990. године почеле су пријетње и застрашивња Срба у Госпићу и низу других хрватских градова и мјеста. Посебно се у мржњи према Србима истицао Госпић који је био један од главних упоришта усташког покрета прије Другог свјетског рата. Током геноцидне НДХ у Госпићу је био први ликвидациони логор који је био дио комплекса конценрационих логора на подручју Лике. За само 132 дана постојања комплекса концентрационих логора Госпић-Јадовно-Паг од априла до августа 1941. године убијено је више од 38.000 Срба и око 2.000 Јевреја и осталих. Госпићки и лички Хрвати никад нису признали да су починили геноцид над Србима, нити су изразили покајање и затражили опраштај, као што то никад није учио ни читав хрватски народ. Још није извршена ексхумација убијених Срба нити су обиљежена стратишта.
Линта наводи да је у прољеће 1991. године у Госпићу и многим хрватским градовима почело минирање српских кућа, локала и других објеката. На улицама Госпића су се појавили припадници хрватских паравојних формација који су сијали страх и хапсили српске цивиле и припаднике ЈНА. Срби су одвођени у Окружни затвор, градску болницу која је претворена у војни објекат и формиране затворе у мјестима Кланац, Смиљан, Заблате и другим локацијама гдје су пребијани и мучени често до смрти. Србе су испред затворских просторија чекали постројени стражари. Да би ушли у ћелије морали су проћи кроз шпалир и том приликом стражари су их тукли са чим су стигли.
Од августа до децембра 1991. године убијено је најмање 124 Срба у Госпићу а неке процјене говоре да је убијено више од 200 Срба. Скоро половина од најмање 124 убијених Срба одведено је из својих кућа и станова и убијено је 17. и 18. октобра 1991. године. Пронађени су и сахрањени посмртни остаци свега 50 жртава, док се за осталима још трага.
Линта истиче да бројне чињенице јасно потврђују да је са ликвидацијама српских цивила био упознат цијели политички, паравојни и полицијски врх хрватске на челу са Туђманом. За убијства госпићких Срба требало је да буде осуђено на десетине Хрвата и то на вишедецениске затворске казне. За наведени масовни и организовани злочин госпићих Срба осуђени су на смијешно мале затворске казне само тадашњи секретар Оперативог штаба у Госпићу Тихомир Орешковић на 15 година, тадашњи командант 118. Бригаде Мирко Норац на 12 година и Стјепан Грандић на 10 година. За вријеме издржавања затворске казне генерал Норац је водио нормалан живот, струдирао, вјенчао се, саградио кућу и организовао разне прославе на који су присуствовали високи државни функционери. Осуђени ратни злочинац и хладнокрвни убица Мирко Норац је за госпићке и личке Хрвате и већину хрватског народа херој тзв. Домовинског рата који је по свом карактеру био освајачки, агресивни и злочиначки рат. Тужилаштво за ратне злочине Србије још увијек није покренуло поступак за масовни и организовани ратни злочин против Срба у Госпићу.
Информативна служба
Савеза Срба из региона
