Линта: Неоснован захтјев Јасне Војнић да хрватски буде службени језик у Сомбору, Апатину и Бачу
Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцјењује као потпуно неоснован захтјев предсједнице Хрватског националног вијећа у Србији Јасне Војнић да се хрватски језик уведе у службену употребу у граду Сомбору и општинама Апатин и Бач. Према закону о службеној употреби језика и писма локалне самоуправе ће увести у службену употребу језик и писмо националне мањине уколико национална мањина има најмање 15% становништва. Према попису станоништва из 2011. године учешће Хрвата у Сомбору (8,33 %), Апатину (10,42 %) и Бачу (8,39 %) је испод законског минимума.
Јасна Војнић је такође затражила да се хрватски језик уведе у службену употребу на подручју читаве АП Војводина. Очигледно је да се Јасна Војнић прави да не зна да је по Статуту АП Војводина из 2009. године хрватски језик један од шест службених језика у Војводини тј. поред српског, мађарског, словачког, румунског и русинског језика. Познато је да у АП Војводина живи свега 47.000 Хрвата или 2,43% што је примјер позитивне дискриминације према овој националној мањини. Статус службеног језика хрватски има у Граду Суботици иако је учешће Хрвата (10%) у укупном броју становништва испод законског минимума. Такође, хрватски је службени језик и у дијеловима града Сомбора и општина Апатин, Бач, Инђија, Сремска Митровица и Шид односно у 11 насеља у којима хрватска мањина има више од 15 % становништва.
Линта позива Јасну Војнић да јавно затражи од хрватског премијера Андреја Пленковића да Хрватска коначно почне да поштује законске обавезе према преосталим Србима односно да се српски језик и ћирилица почну употребљавати у пракси. Такође, Линта позива Јасну Војнић да јавно затражи од хрватског премијера да се српски језик уведе у службену употребу у граду Вуковару гдје је учешће Срба више од трећине становништва (34,87 %) и на тај начин испуни законску обавезу.
Према хрватском закону о службеној употреби језика и писма локалне самоуправе су дужне да уведу у службену употребу језик и писмо националне мањине уколико национална мањина има најмање 1/3 или 33,3 % становништва. То је далеко више од 15 % колико је предвиђено за националне мањине у Србији. Према попису становништа из 2011. године у Хрватској имају 23 локалне самоуправе гдје Срби чине више од трећине становништва у којима се не поштује законска одредба о службеној употреби српског језика и ћирилице. У питању се општине Двор, Доњи Кукурузари, Крњак, Војнић, Вргинмост, Грачац, Доњи Лапац, Плашки, Удбина, Врховине, Бискупија, Ервеник, Цивљане, Кистање, Борово, Ердут, Јагодњак, Маркушица, Негославци, Шодоловци и Трпиња и два града Вуковар и Врбовско.
У великој већини од наведене 23 локалне самоуправе нису постављене двојезичне табле на државним и јавним институцијама (Хрватска пошта, Хрватске шуме, државна управа, пореска управа, полиција, центри за социјални рад, основне школе, дјечји вртићи, Ватрогасне службе, домови здравља и др). У ниједној од наведене 23 локалне самоуправе нису постављени двојезични натписи насеља, општина и градова иако имају мјеста гдје Срби чине више од 90 % становништва.
Београду 7. март 2021. године
Информативна служба
Савеза Срба из региона
