Линта: Од признања Хрватска се није суочила са својом мрачном прошлошћу
Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцјењује, поводом 30. годишњице међународног признања, да се Хрватска није суочила са својом мрачном прошлошћу. Хрватска није признала да је проусташки режим Фрање Туђмана извршио агресију на српски народ у низу хрватских градова и мјеста и на крајишком подручју с циљем стварања етнички чисте државе без или са што мање Срба. Хрватска није процесуирала масовне злочине над српским цивилима и ратним заробљеницима, није ексхумирала српске жртве са познатих гробних мјеста и није идентификовала посмтрне остатке српских жртава који се налазе у заводима за судску медицину. Хрватска обиљежавањем злочиначке акције „Олуја“ слави прогон и страдање крајишких Срба. Хрватска слави злочинце који су наредили или починили злочине над Србима или нису спречили злочине. Хрватска плански крши национална и људска права преосталих Срба јер не поштује властити Устав, Уставни закон о правима националних мањина, друге законе и преузете међународне обавезе. Хрватска систематски опструише спровођење Анекса 7 Бечког споразума о сукцесији под називом „Приватна својина и стечена права“. У наведеном анексу јасно стоји да свим грађанима и правним субјектима морају бити заштићена и враћена права која су имали на дан 31.12.1990. године и сви уговори склопљени под притисцима и пријетњама морају бити проглашени ништавним.
Линта истиче да је у Хрватској на дјелу историјски ревизионизам и рехабилизација усташтва у претходних 30 година. У хрватским градовима и мјестима улице се називају по министрима усташке Владе Мили Будаку и Јулију Маканцу и другим истакнутим личностима из времена НДХ. Хрватска од 1993. године исплаћује пензије преживелим усташама и домобранима и члановима њихових породица. У закону о празницима, споменданима и нерадним данима из 1996. године 15. мај је одређен за дан сјећања на хрватске жртве слободе и независности којим су усташе и остали припадници оружаних снага НДХ проглашени борцима за слободу. Усташки поздрав „За дом спремни“ прва је озаконила Влада Ивице Рачана 2001. године, када је Министарство управе донијело одлуку да је статут „Удруге бојовника ХОС-а“ са поздравом „За дом спремни“ у складу са законом о удружењима, што је постало темељ за одобравање каснијих таквих захтјева. Наведени поздрав је, између осталог, додатно озакоњен кроз срамне одлуке Савјета за суочавање са прошлошћу хрватске Владе из 2018. године и Високог прекршајног суда у Загребу из 2020. године у случају србомрзачке пјесме „Бојна Чавоглаве“ Марка Перковића Томпсона. Хрватски сабор је покровитељ комеморације убијеним усташким злочинцима у Блајбургу. Поред тога, Хрватска намјерава обновити усташко гробље у Загребу са таблом која слави пале „хрватске војнике“ и низ других примјера.
У Београду, 16. јануар 2022. године
Информативна служба
Савеза Срба из региона
