Ренесанса на темељима традиције – 100 године Архива Војводине

Архив Војводине је 19.05.2026. године свечано обележио 100 година од свог оснивања. Као једна од најзначајнијих установа културе на овим просторима, Архив већ читав век представља непроцењиву ризницу, чувара историјског идентитета, мулти културалног наслеђа и документарне грађе, која сведочи о прошлости Војводине и ширег регионалног простора. Свечани програм окупио је бројне званице света науке, културе, дипломатије, као и представнике републичких, покрајинских и градских власти наглашавајући тиме друштвени и национални значај ове институције. Почетак програма обележила је Химне Републике Србије у извођењу оперске певачице из Оливере Болте.

У оквиру обележавања овог великог јубилеја, представљен је и један трајни симбол сарадње културе и државе, пригодна поштанска марка, коју је специјално за ову прилику израдила Пошта Србије. Лансирање ове марке представља не само званично признање институцији, већ и начин да се прича о веку постојања Архива Војводине понесе широм света. Посебан печат прослави стогодишњице дало је представљање капиталног издавачког подухвата, односно монографије “Сто година Архива“ ауторке Леонеле Павловић. Монографија представља студиозан и детаљан осврт на институционални ход Архива, кроз читав век, документујући изазове, трансформације и кључне личности које су уткале у свој рад милионе историјских докумената. Дело ауторке Леонеле Павловић оцењено је као незаобилазно штиво за све будуће истраживаче историје, саме институције, али и културне историје овог дела Европе. Публикација је објављена са циљем да се на свеобухватан начин представи историјат установе, њен развојни пут, значај и улога у очувању архивске грађе.

Свечаност је увеличало и званично отварање велике тематске изложбе “Сто година чувари сећања – Архив Војводине 1926-2026“. Која кроз три целине прошлост, садашњост и будућност представља пут Архива Војводине од његовог оснивања до данас. Изложба је истакла Архив као чувара колективног сећања, модерни центар истраживања оригиналних историјских извора и установу, која својим радом обликује будућност кроз међународну сарадњу, дигитализацију и примену нових технологија. Поставка је имала за циљ да посетиоце проведе кроз век рада институције. Кроз изложена документа, фотографије и сведочанства, јавности је визуелно и хронолошки приближена еволуција рада активиста, од првих прикупљања грађе до модерних процеса дигитализације. Посетиоци су имали јединствену прилику да виде драгоцену, ретко излагану грађу која директно осветљава друштвене, политичке и културне прилике у Војводини током протеклих десет деценија.

Овај златни јубилеј дочекан је у знаку потпуног препорода установе. Доласком актуелног председника Архива Војводине, др Небојше Кузмановића, институција је доживела истинску ренесансу – од затвореног депоа докумената прерасла је у једно од најживљих културних и научних жаришта у региону, уводећи Архив у 21. век кроз интензивну међународну сарадњу, филмску продукцију и бројне изложбе.

– Сто година је толико времена да неке државе не доживе толико, а неке установе попут нашег Архива су то успеле тако да је то само по себи велика част и привилегија. Желим посебно да се захвалим Покрајинској Влади, Републици Србији, Граду Новом Саду, који су ову установу препородили последњих неколико година и поводом 100 година Архива на наше молбе омогућена је комплетна реконструкција. Ту смо да чувамо грађу, да је сачувамо и да је пренесемо онима који долазе после нас. Ми то чинимо кроз изложбе, промоције књига, прављење филмова. На нама је да то радимо, а на вама да подржавате и помажете и да сви заједно оставимо нашој деци и нашим унуцима. Стари добри папир чува све и чува истину о нашем постојању, на архивима је да то сачувају, а верујем да Архив Војводине то чини на достојан начин, истакао је Кузмановић.

Градоначелник Новог Сада Жарко Мићин истакао је да је век рада Архива потврда континуитета и одговорности према наслеђу које смо примили и које смо дужни да предамо будућим генерацијама:

Обраћајући се присутнима, др Небојша Кузмановић је с поносом и захвалношћу истакао:

„Сто година је време које многе државе не доживе, а неке установе попут нашег Архива су то успеле, што је само по себи велика част и привилегија. Желим посебно да се захвалим Покрајинској влади, Републици Србији и Граду Новом Саду, који су препознали нашу визију и помогли да се ова установа препороди последњих неколико година. Поводом овог јубилеја, на наше молбе, омогућена је комплетна, темељна реконструкција Архива.“

Кузмановић је нагласио да је примарни задатак очување истине за будуће генерације:

„Ту смо да чувамо грађу, да је сачувамо и пренесемо онима који долазе после нас. Стари добри папир чува све – он чува истину о нашем постојању, а верујем да Архив Војводине то данас чини на најдостојнији могући начин.“

Градоначелник Новог Сада Жарко Мићин истакао је у свом говору да је век рада Архива потврда континуитета и одговорности:

„Кад говоримо о Архиву Војводине, говоримо о месту где прошлост није заборављена већ архивистички сређена, заштићена и сачувана као трајно сведочанство нашег постојања. Архив је жива веза између онога што смо били, онога што јесмо и онога што желимо да постанемо. У дигиталном времену у којем информације настају и нестају у трену, Архив нас подсећа на суштинску истину: народ који не чува своју архивску грађу ризикује да изгуби себе и свој идентитет.“

Председница Покрајинске владе Маја Гојковић поручила је да један век рада није само број, већ сто година очувања памћења читаве заједнице:

„Захваљујући преданом раду генерација архивиста, истраживача и запослених, сачувани су документи који данас представљају непроцењиво богатство за науку, образовање и културу. Ми данас не славимо само институцију, славимо трајање, знање, одговорност и посвећеност истини. Сто година нас обавезује да наставимо да улажемо у културу сећања, у заштиту архивске грађе и у развој институција које чувају наше ‘ја’.“

Најемотивнији тренутак свечаности одиграо се у самом дворишту Архива Војводине, где је откривена биста др Димитрија Кириловића, првог државног архивара из 1926. године и првог управника тадашње Државне архиве у Новом Саду.

Откривање ове бисте носи дубок симболички значај за српску културу. То је тренутак у којем се Архив Војводине, након читавог века, одужио човеку од кога је све почело – визионару који је поставио темеље српске архивистике у Војводини. У временима када је требало кренути од нуле, др Кириловић је својим радом успоставио стандарде чувања националног и културног памћења. Овим чином, садашње руководство Архива показало је да се будућност и модернизација могу градити само на чврстим темељима поштовања сопствене историје и оних који су утрли пут.

Након откривања бисте, у свечаном делу програма уследила је додела награда, јубиларних признања и захвалница заслужним појединцима, институцијама и дугогодишњим сарадницима који су допринели раду и развоју Архива.