Век чувања колективног сећања – 100 године Архива Војводине

Архив Војводине је 19.05.2026. године свечано обележио 100 година од свог оснивања. Као једна од најзначајнијих установа културе на овим просторима, Архив већ читав век представља непроцењиву ризницу, чувара историјског идентитета, мулти културалног наслеђа и документарне грађе, која сведочи о прошлости Војводине и ширег регионалног простора. Свечани програм окупио је бројне званице света науке, културе, дипломатије, као и представнике републичких, покрајинских и градских власти наглашавајући тиме друштвени и национални значај ове институције. Почетак програма обележила је Химне Републике Србије у извођењу оперске певачице из Оливере Болте.

У оквиру обележавања овог великог јубилеја, представљен је и један трајни симбол сарадње културе и државе, пригодна поштанска марка, коју је специјално за ову прилику израдила Пошта Србије. Лансирање ове марке представља не само званично признање институцији, већ и начин да се прича о веку постојања Архива Војводине понесе широм света. Посебан печат прослави стогодишњице дало је представљање капиталног издавачког подухвата, односно монографије “Сто година Архива“ ауторке Леонеле Павловић. Монографија представља студиозан и детаљан осврт на институционални ход Архива, кроз читав век, документујући изазове, трансформације и кључне личности које су уткале у свој рад милионе историјских докумената. Дело ауторке Леонеле Павловић оцењено је као незаобилазно штиво за све будуће истраживаче историје, саме институције, али и културне историје овог дела Европе. Публикација је објављена са циљем да се на свеобухватан начин представи историјат установе, њен развојни пут, значај и улога у очувању архивске грађе.

Свечаност је увеличало и званично отварање велике тематске изложбе “Сто година чувари сећања – Архив Војводине 1926-2026“. Која кроз три целине прошлост, садашњост и будућност представља пут Архива Војводине од његовог оснивања до данас. Изложба је истакла Архив као чувара колективног сећања, модерни центар истраживања оригиналних историјских извора и установу, која својим радом обликује будућност кроз међународну сарадњу, дигитализацију и примену нових технологија. Поставка је имала за циљ да посетиоце проведе кроз век рада институције. Кроз изложена документа, фотографије и сведочанства, јавности је визуелно и хронолошки приближена еволуција рада активиста, од првих прикупљања грађе до модерних процеса дигитализације. Посетиоци су имали јединствену прилику да виде драгоцену, ретко излагану грађу која директно осветљава друштвене, политичке и културне прилике у Војводини током протеклих десет деценија.

Председник Архива Војводине др Небојша Кузмановић се захвалио свим званицама, колегама и свима присутнима:

– Сто година је толико времена да неке државе не доживе толико, а неке установе попут нашег Архива су то успеле тако да је то само по себи велика част и привилегија. Желим посебно да се захвалим Покрајинској Влади, Републици Србији, Граду Новом Саду, који су ову установу препородили последњих неколико година и поводом 100 година Архива на наше молбе омогућена је комплетна реконструкција. Ту смо да чувамо грађу, да је сачувамо и да је пренесемо онима који долазе после нас. Ми то чинимо кроз изложбе, промоције књига, прављење филмова. На нама је да то радимо, а на вама да подржавате и помажете и да сви заједно оставимо нашој деци и нашим унуцима. Стари добри папир чува све и чува истину о нашем постојању, на архивима је да то сачувају, а верујем да Архив Војводине то чини на достојан начин, истакао је Кузмановић.

Градоначелник Новог Сада Жарко Мићин истакао је да је век рада Архива потврда континуитета и одговорности према наслеђу које смо примили и које смо дужни да предамо будућим генерацијама:

– Кад говоримо о Архиву Војводине, не говоримо само о једној институцији, говоримо о месту где прошлост није заборављена већ архивистички сређена, заштићена и сачувана као трајно сведочанство нашег постојања. Када једна установа културе обележава читав век трајања, то је доказ истрајности, озбиљности и дубоке посвећености генерација архивских стручњака на тешком послу очувања културне баштине. У том дугом трајању сабрана је историја овог простора и истрајна борба људи, који су знали да је културно наслеђе темељ сваког уређеног и самосвесног друштва. Архив Војводине није само место које чува прошлост, он је жива веза између онога што смо били, онога што јесмо и онога што желимо да постанемо. Оно што је сачувано данас је темељ разумевања прошлости. И управо у томе лежи његова највећа вредност, у способности да упркос свим искушењима сачува наше колективно памћење, истакао је Мићин.

Мићин је нагласио да у дигиталном времену у којем информације настају и нестају у трену, Архив подсећа на једну суштинску истину, да народ који не чува своју архивску грађу ризикује да изгуби себе, да изгуби своје ја. Поручио је да је обавеза града и друштва да подржавају овакве институције, да улажу у њихову модернизаију, дигитализацију и даљи развој.

Председница Покрајинске владе Маја Гојковић истакла је да Архив читав век чува највреднија сведочанства наше прошлости:

– Један век рада очигледно није само број. То је сто година чувања памћења, идентитета и трагова времена кроз које су пролазили људи, градови и читава наша заједница. Архив није само место где се чувају документа, Архив је чувар сећања једног народа, сведок историјских догађаја и мост између прошлости, садашњости и будућности. Током протеклог века Архив Војводине је са посебном пажњом и одговорно чувао драгоцену документарну грађу која говори о политичком, културном, друштвеном и привредном развоју наше Покрајине и ширих простора. Захваљујући преданом раду вас и генерација архивиста, истраживача и запослених сачувани су документи, који данас представљају непроцењиво богатство за науку, образовање и културу. У времену брзих промена и дигиталне комуникације, можда више него икада постајемо свесни колико је важно сачувати аутентичне трагове прошости. Управо зато је улога Архива од изузетног значаја. Они нас подсећају ко смо били, како смо градили ово друштво и какве вредности желимо да оставило младим генерацијама које долазе, истакла је Гојковић.

Гојковићева је навела да је овај јубилеј прилика да се захвали свима који су претходних сто година доприносили раду Архиву Војводине, запосленима, стручњацима, сарадницима, установама културе и науке, али и свима онима који су разумели важност очувања историјског наслеђа. Њихова посвећеност омогућила је да данас говоримо о институцији, која ужива углед не само у Србији, већ и у међународним стручним круговима. Посебно је истакла да Архив није само чувар прошлости већ и активни учесник савременог, културног и друштвеног живота, кроз изложбе, публикације, научне скупове и едукативне програме.

Председница Покрајинске владе Маја Гојковић је поручила да сто година обавезује:

– Обавезује да наставимо да улажемо у културу сећања, у заштиту архивске грађе и у развој институција, које чувају наш идентитет. На нама је да обезбедимо да богато наслеђе остане доступно и сачувано за будућност. Ми данас не славимо само институцију, славимо трајање, знање, одговорност и посвећеност истини. Славимо људе који су веровали да сваки документ, свако писмо и сваки запис има своју вреност и своју причу. Један век рада није само број. То је сто година чувања памћења, идентитета и трагова времена кроз које су пролазили људи, градови и читава наша заједница, нагласила је Гојковићева.

У дворишту Архива Војводине отркивена је биста др Димитрија Кириловића, првог државног архивара од 1926. године и првог управника тадашње Државне архиве у Новом Саду, данашњег Архива Војводине, као и једне од најзначајнијих личности српске архивистике и културе.