Линта: Прије 83 године муслиманске усташе погубиле најмање 134 Србина из села Корита код Билеће

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта подсјећа да су прије 83 године муслиманске усташе звјерски погубиле најмање 134 Србина из села Корита код Билеће. Усташе су 4. и 5. јуна 1941. године најмање 134 угледна српска домаћина везали, тукли маљевима и другим предметима и бацали још живе у Корићку јаму дубоку више од 30 метара. Током ископавања костију из јаме 1953. године пронађено је 180 људских лобања. Најмлађа жртва од четрнаест година био је Коста Глушац, а најстарија Јевто Сворцан који је имао осамдесет година. Истина о Корићкој јами је дуго прикривана. Прво спомен обиљежје подигнуто је тек 1966. године, односно чак 25 година након самог злочина.

То је први злочин такве врсте у Херцеговини. Из Корићке јаме успело је да се спасе осморо Корићана, да свједоче о злу и изневјереном пријатељству дотадашњих комшија. Злочин је припреман у тајности, а Корићани нису ни слутили шта им се спрема од комшија Хрвата и Муслимана из околних крајева.

Мјештанин Корита Радован Носовић присјећајући се приче преживјелих, коју и данас чувају и преносе с кољена на кољено све српске породице у Коритима. Један од оних који није побјегао, био је и Радованов деда Периша Носовић: „Србе су усташе прво затвориле у сеоски дом који је био окружен јаким усташким снагама, а на сваком прозору објекта били су митраљези. У ноћи између 4. и 5. јуна злочинци су из дома изводили своје жртве, вежући жицом једне за друге по неколико мјештана. Камионом су их превезли до Голубњаче где су започели и завршили свој крвави пир. Изнад јаме су их прво тукли, малтретирали, мучили, а потом живе, наглавачке бацали у њу. За њима су онда бацали камене стјене и бомбе, да буду сигурни да неко, и послије пада у дубину од око 30 метара, не остане жив. Мој дједа је био међу онима који нису сумњали у комшије Муслимане и Хрвате. Није преживио Голубњачу која од тада носи име Корићка јама“ испричао је Носовић.

Србија има националну, уставну и цивилизацијску обавезу да покрене снажну политичку, правну и дипломатску борбу у међународној заједници за признање геноцида над српским народом у Независној Држави Хрватској. Кључни предуслови су да Скупштина Србије усвоји Резолуцију о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ и оснује Меморијални центар геноцида над Србима у НДХ. Такође, веома је важно да се 10. април прогласи за Дан сјећања на геноцид над Србима у НДХ. Главни разлог јесте чињеница да је оснивањем НДХ 10. априла 1941. године започела реализација дуго припреманог Плана истребљења и уништења српског народа.

У Београду, 05. јун 2024. године

Информативна служба
Савеза Срба из региона

Нема коментара

Напишите коментар