Линта: Србија мора конкретније да помогне Србима у Федерацији БиХ да остваре права и да опстану на огњиштима
Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта истиче да Србија мора конкретније да помогне Србима у Федерацији БиХ да остваре своја права и да опстану на огњиштима. Малобројни Срби у Федерацији БиХ су изложени сталним притисцима, нападима и дискримианцији иако су на папиру конститутиван народ а Срби који су родом и поријеклом са тог подручја у великој већини не могу да остваре своја имовинска и друга права.
Срби су у симболичном броју запослени у државном и јавном сектору иако имају право на пропорционално запошљавање по попису становништва из 1991. године. Такође, Срба нема у законодавној и извршној власти на нивоу већине кантона. На примјер, у Влади Кантона Сарајево, која има 13 чланова, требало би да буде трећина Срба. С друге стране, имамо примјере злоупотребе када се Хрвати и Бошњаци изјашњавају као Срби и онда постају министри у име српског народа.
Преосталим Србима се уништава и одузима имовина, скрнаве се гробља и православни храмови, а постоје примјери када су им угрожени животи. У већини општина у Федерацији БиХ Срби доживљавају пријетње, које од вербалних прелазе у физичке нападе. Имамо нападе на српске повратнике и на српску дјецу која носе ћириличне дресове. За наведена недјела нико никада није одговарао.
У доста села Срби повратници немају струје, воде, продавница, мобилне мреже, амбуланти. Путеви су српским селима су у веома лошом стању или су готово уништени а ништа се не чини на њиховој обнови. На примјер, у 15 српских села на подручју општине Бугојно, као и у седам српских села на подручју општине Кладањ готово није могуће доћи. Многе порушене куће у српским селима нису обновљене.
Постоје бројни примјери злоупотреба приликом процеса успоставе нових земљишњих књига односно отимање српске земље. Томе доприноси чињеница да надлежне службе не шаљу писане позиве Србима који су власници земље него позиве објаве у два дневна листа, док је у Републици Српској сваки Хрват или Бошњак добио писани позив да се јави у вези са својом имовином.
У тешкој ситуацији се налазе и Срби који су већина у четири општине (Дрвар, Гламоч, Грахово и Босански Петровац) због дискриминаторског односа кантоналних и федералних власти према њима. Наведене општине су занемарене и налазе се у неравноправном положају. У општини Гламоч и другим мјестима у Федерацији БиХ српска дјеца не могу и даље да уче српски језик и националну групу предмета. Такође, у посебно лошем стању је регионални пут Гламоч-Дрвар који има кључни значај за опстанак српских повратника на том подручју.
У Београду 19. август 2024. године
Информативна служба
Савеза Срба из региона
