Линта: Трајно памтити библијско страдање Срба из Ливна и околних села прије 83 године
Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта подсјећа да се ове године навршило 83 година од библијског страдања ливањских Срба, које je почело 1941. године. Усташки злотвори су у данима око Огњене Марије 1941. године погубиле око 1.600 православних Срба из Ливна и околних села.
Страдање ливањских Срба почело је већ почетком јуна 1941. године када су усташке власти кренуле са одвођењем виђенијих ливањских Срба. Злочини су достигли свој врхунац у данима око Огњене Марије крајем јула 1941. године са стратешким циљем да се уништи српски народ на подручју злогласне НДХ.
Већина жртава је жива бачена у јаме по рубу ливањског поља. Не постоји село и засеок који тада нису страдали на простору од Голињева и Присоја до Челебића и Чапразлија. Нека презимена су у потпуности угашена, док су друга вјечно завијена у црно. По бројности жртава се свакако издвајају Челебић (396 побијених), Горњи Рујани (144 побијених) и Доњи Рујани (216 побијених), град Ливно (142 побијених) те Губер (126 страдалих).
Село Голињево се издваја по томе што су у њему усташе побиле свих 232 православних Срба – једино у овом селу ни један Србин није преживео да свједочи о страшним злочинима, а скоро иста судбина је затекла и Србе из Лиштана. Усташе нису штеделе ни дјецу ни старе, па је тако међу страдалима било и оних који нису напунили ни годину дана.
Мушкарци, жене и дјеца су на најсвирепије начине убијани на стратиштима Пролог, Камешница, Тушница, Борова глава, Копривница, Крузи, Трновац, школа у Челебићу, у јамама Самогред, Равни долац, Бикуша, Сухача и многим другим мјестима.
Србија има уставну, националну и моралну обавезу да донесе Резолуцију о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ, оснује Меморијални центар геноцида над Србима у НДХ и одреди Дан сјећања на српске жртве геноцида у НДХ и започне активну бобру за међународно признање геноцида над нашим народом у НДХ.
У Београду 31. јул 2024. године
Информативна служба
Савеза Срба из региона
