На Стражилову окупљени бивши радници СУП-а Дарувар и чланови њихових породица
На Стражилову је 22. августа 2026. године одржано окупљање бивших радника СУП-а Дарувар и чланова њихових породица, које је протекло у знаку сјећања на страдале саборце, али и подсјећања на вријеме у којем су припадници полиције и војске бранили своја огњишта, породице и народ.
Домаћини овог дружења, у свом простору за рекреацију и прославе на Стражилову, поново су били вриједни Славонци, Здравко Жигић Шумар и његова љубазна супруга Нада.
Присутне је поздравио организатор скупа бивши полицајац Василије Павковић, а обратио се и у име Удружења бораца, ратних војних инвалида и породица погинулих Аутономне Покрајине Војводине. Подсјетио је да је на подручју тадашње општине Дарувар, која је прије рата имала око 34.000 становника, од 1991. до 1995. године страдало 78 грађана – територијалаца, војника, полицајаца и цивила.
– Сви који сте овдје треба да се поносите што сте учествовали у одбрани својих села, градова, породица, светиња, достојанства и православља. Данас смо се окупили на обронцима свете Фрушке горе, притиснути тугом због губитака, али и вођени поносом, пркосом и историјском истином – поручио је Павковић.
Говорећи о страдању српског народа у Хрватској, осврнуо се и на операције „Бљесак“ и „Олуја“, које је окарактерисао као наставак политике прогона српског становништва.
– Тридесет једна година је прошла од црног маја и августа 1995. године, када је започео највећи егзодус и једно од најбруталнијих етничких чишћења у Европи након Другог свјетског рата. Са вјековних огњишта протјеране су стотине хиљада Срба, док су многи невини страдали на својим кућним праговима и у избјегличким колонама – рекао је Павковић.
Он је нагласио да су се у годинама рата у одбрану својих домова ставили добровољци, војници, полицајци, сељаци и други грађани.
– Крварили сте на фронту бранећи српску нејач, не жалећи своје животе да бисте пружили отпор злу. Зато сви који сте учествовали у одбрани свог народа треба да будете свјесни значаја онога што сте учинили – истакао је Павковић.
У наставку скупа присутнима се обратио и Крста Жарковић, који је говорио о свом ратном путу и искуствима из тог периода. Подсјетио је да је до краја 1991. године остао у Бранешцима, након чега је отишао у Книн, гдје је постављен за помоћника министра МУП-а. Током рата био је три пута рањаван, а након рата у Хрватској је осуђен на двије казне од по 20 година затвора.
Жарковић је говорио и о страдалим Србима западне Славоније и значају споменика подигнутог у Градишци. Навео је да је највише људи са подручја Дарувара страдало из села Кип, те подсјетио на велики број погинулих на подручју Републике Српске Крајине.
Осврћући се на године након рата, говорио је и о дилемама које су међу људима постојале о оправданости учешћа у рату.
– И ја сам често био у заблуди да ли је требало или није. Али, први пут се догодило да смо сачували животе свог народа. Хвала свима који сте учествовали у овом рату. Спасили сте образ. Знам да сте остали без материјалних добара, али први пут није било Јасеновца и Јадовна – рекао је Жарковић.
Он је указао и на висок одзив на мобилизацију у западној Славонији од 101 % до 107% посто, као и на ратни пут људи са овог подручја.
– Ратовао сам од Дрниша, Книна и Грачаца и стварно сам поносан на наше Славонце – поручио је Жарковић.
– И још вам скрећем пажњу, 22. 12. је задњи Србин из општине Дарувар и Пакраца изашао из своје куће, а већ 6. 1. 1992. је са Косова дошло 63 аутобуса у општину Дарувар и населили наша села, а ви онда сами извуците закључак.
Међу присутнима су били и они који су преживјели тортуре хрватских затвора.
Минутом ћутања присутни су одали почаст настрадалим саборцима.
О значају сјећања и молитве за страдале говорио је и отац Ђорђе Милидраг.
– Данас смо се сабрали да се сјетимо наших страдалих, њиховог чојства и јунаштва. И кроз ову погачу и кољиво они нам поручују да слиједимо њихове примјере. Како је патријарх Павле говорио, јунаштво нам је потребно да бранимо себе од непријатеља, а чојство да бранимо непријатеља од себе – поручио је отац Ђорђе.
Окупљање на Стражилову имало је и посебну породичну и завичајну димензију. Заједно са бившим радницима СУП-а Дарувар били су и чланови њихових породица, што је овом сусрету дало додатни значај. Сјећање на страдале саборце тако се не чува само кроз имена и датуме већ и кроз лично свједочење оних који су ратне године проживјели, као и кроз разговор са млађим генерацијама.
Учесници су подсјетили да је за породице које су напустиле Дарувар и околна мјеста овакво окупљање један од начина да сачувају везу са завичајем и људима са којима су дијелили живот прије и током ратних година. Управо зато су сусрети бивших сабораца важни и као мјеста памћења, али и као прилика да се сачувају лична свједочанства која временом постају све драгоцјенија.
Новинарка Српског кола
Драгана Бокун
