Линта у Скупштини Србије примио чланове ИО Завичајног удружења Јањана из Новог Сада
ПОСЈЕТА ДАЉИ ПОДСТИЦАЈ ЗА РАД
На састанку одржаном 12. марта, након што су обишли просторије Дома НС РС, представници ЗУ Јањана, упознали су свог домаћина са текућим активностима и плановима Удружења у наредном периоду. Истакли су да је изградња одрживог Етно села, са свим пратећим садржајима, стављање у функцију Ваганске пећине и подизање спомен обиљежја страдалим цивилима у злогласној НДХ у Другом свјетском рату, приоритетни задаци и да у њиховој реалиацији очекују помоћ шире друштвене заједнице. Предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта рекао је након њиховог излагања да ће их у границама својих могућности подржати у реализацији наведених пројеката, али да је за то потребна шира акција од локалних органа власти у Републици Српској, затим тамошње републичке власти, до највиших органа АП Војводина и Републике Србије.
Непосредно по доласку у Скупштину Србије, гости су уз пратњу скупштинских служби обишли просторије Народне скупштине, између осталих велику салу у којој се одржавају сједнице Скупштине Србије, малу салу, библиотеку, салон кнеза Павла…
По завршетку обиласка, у једној од сала предвиђеној за сједнице Одбора, одржан је радни дио састанка. Том приликом Миодраг Линта се захвалио гостима на посјети истичући да му је рад овог удружења познат и да ће имати и даље његову подршку у реализацији својих активности.
Линта је навео да му је била велика част да буде гост Удружења поводом одржавања прошлогодишњег 11. Јањског вишебоја, јединствене спортске и етно-туристичке манифестације у Јању у Републици Српској, изразивши задовољство њиховим гостопримством.
У име Завичајног удружења Јањана из Новог Сада, на срдачном пријему захвалио се његов предсједник Зоран Црепуља. У кратким цртама, Црепуља је говорио о досадашњим ативностима удружења посебно апострофирајући управо обиљежавање његове славе прије неколико дана, Преподобног Симона Мироточивог, на којој се окупило више од 300људи. Црепуља се захвалио и на донацији које је Удружење добило од Савеза Срба из региона, чији је Линта предсједник, и најавио скорашње активности удружења. Прије свих, скорашњи одлазак у Јањ, тачније у село Пребељце, 12. маја, када би требало да буде освећење звоника на тамошњој цркви.
Крајем маја, требало би у Футогу да се одржи 7. Сабор Јањана Војводине, познат по кошевини и вишебоју, а од 17-19. јула, планиран је сад већ свима познати 12. Јањски вишебој у мјесту Стројице, општина Шипово. Већи број активноси има и шест одбора Јањана у Војводини, гдје скоро свако од њих има посебне програме, истакао је између осталог Зоран Црепуља, који се овим путем захвалио на разумијевању и помоћи градоначелнику Новог Сада Милошу Вучевићу, народној посланици Јасмини Обрадовић, Душку Ћутилу, директору Фонда АП Војводине за избјегла и расељена лица, као и великом броју других спонзора који помажу активности Завичајног удружења Јањана.
О историјату и постављеним циљевима, говорио је секретар ЗУ Јањана Цвијан Савковић, истичући да је удружење основано фебруара 2009. године.
„Јањ је засебна историјска, географска и културолошка цјелина у Републици Српској у којој је насељен велики број Срба, а захваљујући својој изолованости, ова област успјела је да сачува своје обичаје, културу, традицију, и посебно бих нагласио, женску народну ношњу коју желимо да, као најзнаменитију у српском фолклору, заштитимо код УНЕСКО. Јањ је по попису 1971. године имао преко 11 хиљада становника, сада их има једва преко хиљаду стално настањених, али на тим просторима остала су предивна природна богатства попут Јањских отока, планине Виторог, Ваганске пећине, манастира Глоговац у којем се традиционално одржава Јањски сабор, ријеке Пливе и кањона ријеке Јањ, који је заштићени природни резерват Републике Српске“, истакао је, између осталог Цвијан Савковић, нагласивши да из овог краја потичу многи познати спортисти, кошаркаши Миличић и Радуљица, ватерполиста Рађен и многи други.
На састанку је био присутан један од аутентичних „спортиста“ из тог краја, косац Неђо Керлец, побједник Косидбе на Рајцу 2016. године и многих других такмичења на простору бивше Југославије.
„Прије свега желим да се захвалим што сте нас примили и овако фино дочекали, а истина је да сам 2016. године освојио „златну косу“ на Рајцу коју сам примио од тадашњег предсједника Србије Томислава Николића. Вишеструки сам побједник на другим такмичењима, као на примјер на Фрушкој Гори, Купресу, ове године на „Балкани“ код Мркоњић Града, једном од најтежих такмичења, али свакако ми је побједа на Рајцу најдража, јер се тамо окупе најбољи косачи из свих крајева са ових простора. То му дође као Вимблдон“, нашалио се на крају Керлец, додајући, такође у шали, да једино није побједио код својих на Јањском вишебоју.
Један од најмлађих, Горан Савковић поријекло вуче из Прибиљаца на Јању, и тамо је обновио своју кућу и имање, мада му је стално мјесто боравка општина Беочин.
„Прије свега желим да Вам се захвалим што сте лично толику пажњу посветили нашем народу из свих тих крајева, не само Јања. Доласком ове године у Јањ, код тог народа сте оставили заиста велики утисак и прије неки дан кад су ми долазили рођаци који тамо живе, питали су ме: „А гдје ти је министар, хоће ли опет доћи?“. То можда звучи као анегдота, али можда најбоље илуструје однос колико нашем народу значи да неко од представника власти дође у наш или било који други крај у РС, јер искрено, њима је живот много тежи, него нама овдје. Оно што боли је свакако то, да их сваким даном има све мање и мање, а навешћу само један примјер, да у Јању има преко 350 момака који никада нису жењени и то заиста представља огроман проблем у опстанку овог краја, има ли се у виду да тамо сада стално живи између 60-70 дјеце“, рекао је, у дијелу свог излагања, Горан Савковић, наводећи да је у плану и да се код манастира Глоговац изгради спомен обиљежје посвећено цивилним жртвама страдалим у НДХ.
Душан Блажић је предсједник Мјесног одбора Јањана у Футогу већ седма година. Такође, захвалио је на пријему и истакао да је на неки начин ту ударен и темељ за оснивање будућег удружења Јањана, као организатор првог дружења 2007. године, када се окупило 400 људи из тог краја. Касније је дружење прерасло у традицију, односно у Сабор Јањана. Душан води поријекло из Доњих Чукљића у Јању и често иде тамо, а како сам рече, сигурно у једно од најљепших села у Јању.
Драган Малиновић је из села Подобзир гдје тренутно живи само осморо људи, међу њима и његови родитељи које обилази редовно. Сваке године број њих је све мањи, али они који су остали углавном се баве чувањем стоке. Тамо му живе рођени брат и сестра, имају преко 30 крава и 100 оваца, али нажалост, немају дјеце, навео је Малиновић. Посебно је истакао да се у његовом дворишту налази спомен капела посвећена страдању 23 жртве усташког терора у НДХ, покланих на властитим огњиштима. Ту су сахрањени и капела је ту изграђена, по моделу сличних у Херцеговини, а по ријечима Малиновића, капела има обрисе мале цркве.
Када је из родног села Кнежевићи, са родитељима, седамдесетих година дошао у Војводину, Милован Клисарић је имао свега 11 година и таман је кренуо у шести разред. Кнежевићи су некада имали 300 становника, сви су славили исту славу, Светог Василија Великог. Занимљиво је да су се некада у овом селу сви презивали по називу села, Кнежевићи, али су касније добијали друга презимена. Пошто је један његов предак био клисар (црквењак) по њему су и добили презиме Клисарић. Милован је, како каже задужен за благајну, нема мањкова, али новца за активности никад доста. Један дио стиже од чланарине, велики износ се добија од Новог Сада, покрајинских институција такође, а и многи Јањани, пословни људи, издвајају средства за рад удружења, због чега им се и овог пута захвалио. Свој говор, обраћајући се предсједнику Одбора, завршио је ријечима „Ако смо били добри причајте свима, а ако нешто није ваљало само нама“, што је изазвало осмјех код свих присутних.
Јово Ћато за ревером своје ношње носио је препознатљиву капу приликом доласка у Скупштину, као некада један од посланика из округа Јајце који је заступао њихов крај и увијек на сједнице Скупштине, прије Другог свјетског рата, у Београд долазио у народној ношњи. Ово су испоштовали и његови земљаци, па је и ова посјета била специфична. Ћато је рекао да је један од циљева ЗУ Јањана да се у Футогу, у ближој будућности, изгради завичајна кућа по чему би такође били препознатљиви.
На крају састанка, Зоран Црепуља се још једном захвалио Миодрагу Линти на пријему, и непосредно прије заједничке фотографије у холу Народне скупштине, поклонио му је слику са етно мотивима Јања, позивајући га на наредне сусрете Јањана што је овај са задовољством прихватио.
Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ
