Линта: Злочини над Србима у Возући и на Озрену не смију бити заборављени

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта истиче да велики злочини над Србима у Возући и на Озрену, почињени прије 31 годину, не смију бити потиснути у заборав нити постати само број у историјским статистикама. У питању је  један од најтежих и најболнијих симбола страдања и нестанка српског народа са његових вјековних огњишта у Одбрамбено-отаџбинском рату. Падом Возуће у септембру 1995. године завршено је етничко чишћење српског народа са подручја зеничке регије, започето још 1992. године.

Српски борци Возуће и Озрена пуне четири године херојски су одолијевали вишеструко бројнијем непријатељу, бранећи своје породице, домове и право да остану на својим огњиштима. Били су притиснути између два корпуса тзв. Армије БиХ – Тузланског и Зеничког, док су положаје према Возући држали и припадници Првог корпуса из правца Сарајева. Напад на Возућу почео је 10. септембра 1995. године, а главну ударну снагу чинили су припадници одреда „Ел Муџахедин“, који је био у саставу Трећег корпуса тзв. Армије БиХ, на чијем је челу био генерал Сакиб Махмуљин.

Послије пада Возуће почињени су стравични злочини над заробљеним српским борцима и цивилима. Припадници одреда „Ел Муџахедин“ заробљене Србе су брутално мучили и убијали, а забиљежена су свједочења о одсијецању глава, сакаћењу, мучењу струјом и другим свирепим облицима злостављања. Страдање заробљеника у Возући остаје једно од најмрачнијих свједочанстава о злочинима почињеним над Србима у рату у БиХ.

Од 10. до 24. септембра 1995. године масовно су страдали Срби са подручја Возуће, долине ријеке Криваје и Озрена. Спаљено је 30 српских села, протјерано 1.920 српских породица са 7.680 чланова, а убијено 459 бораца Војске Републике Српске и цивила. Више од 100  Срба са овог подручја се и даље воде као нестали. За њихове породице рат није завршен све док не сазнају истину о судбини својих најмилијих.

Посебно боли чињеница да за масовне и монструозне злочине над Србима Возуће и Озрена није било одговарајуће правде. Некадашњи начелник Генералштаба тзв. Армије БиХ Расим Делић осуђен је пред Хашким трибуналом на свега три године затвора, док је Сакиб Махмуљин правоснажно осуђен пред Судом БиХ на осам година затвора. Махмуљин, међутим, након бјекства из БиХ у Турску није започео издржавање казне. Оваква пракса оставља дубок осјећај неправде код породица жртава и представља болно свједочанство да правда за српске жртве није била ни приближно потпуна.

У Београду  10. септембар 2026. године

                                                                                                                     Информативна служба

                                                                                                                     Савеза Срба из региона