Светлост духовности и хуманости: У Великој већници одржан хуманитарни концерт за Храм Св. Илије на Палићу

Свечани амбијент Велике већнице Градске куће у Суботици 6. Септембра био је мjесто саборности, духовне пјесме и племенитости, гдје је у оквиру завршнице 13. „Завичајних дана” одржан велики духовно-хуманитарни концерт. Вече је било посвећено прикупљању средстава за наставак изградње Храма Светог пророка Илије на Палићу, чији су темељи постављени 2000. године.

Духовни програм започео је подсјећањем на ријечи Светог Јована Златоустог да „ништа тако не приближава човјека Богу као чињење добрих дјела”, уз поруку да помажући светињу не градимо само камене зидове, већ чувамо властиту душу и остављамо залог будућим покољењима.

Скуп је благословио отац Лазар Ђачић, изразивши велико задовољство што се народ окупио у тако великом броју да заједно слуша оно најљепше што разгаљује људска срца — дјечју пјесму и духовне мелодије. Отац Лазар се срдачно захвалио организаторима, Савезу српских удружења Севернобачког округа, што кроз ову манифестацију пружају драгоцјену подршку палићком храму, као и свим присутним грађанима који су својим доласком и прилозима уградили себе у ово добро дјело.

У посебно дирљивом дијелу програма, сценом су завладали анђеоски гласови најмлађих, подсјећајући све присутне на чистоту вјере и коријене. Из Пачира су стигли дјечји гласови хора „Доброљупци” са нумерама „Сјај Бистрице” и „Победна песма”, док су чланови Дјечјег црквеног хора „Венац” из Алексе Шантића подсјетили на светињу Косова и важност молитве.

Изузетну снагу и завичајну емоцију донијела је талентована Суботичанка Милица Павић нумерама „Ја сам момче са Косова” и „Црвен цвете”.

Духовну радост Васкрсења и слављење Творца на сцену су донијели домаћини са Палића — Дјечји црквени хор „Тесвићани”, а за њима и Дјечји црквени хор „Емануил” из Суботице пјесмама „Вера вечна, вера славна” и „Маријо славна”.

Наредни блок пјесама закриљен је наступом Дјечје пјевачке групе „Смиље” из Бајмока, чији су гласови кроз пјесме „Српкињица једна мала” и „Сини јарко сунце са Косова” пренијели вјечну љубав према колијевци наше духовности.

Саборни дух и вјековно братство донио је Хор Српско-руског друштва „Св. Александар Невски” из Суботице кроз моћну козачку песму „Ојсја ти, ојсја” и народну „Ој, голубе, мој голубе”.

Породичну топлину и пјесму која се упија у дому са колијевака на сцену су донијеле Симонида и Весна Ивковић из Пачира, извевши нумере „Шта то радиш, Бране” и „Марама плава”.

Завичајни мелос и пркосни дух Баније и Косова дочарале су чланице Женске певачке групе „Соколица” (ЗУ Банија Суботица) мајка и ћерка Душка и Невена Томић пјесмама „Ој, Банијо, боље да те није” и „Маријо, кћеро мори”.

Чувари баштине из Културног центра „Цар Душан Силни” из Фекетића извели су песме „Расти, расти, мој зелени боре” и стогодишњу „Побједну песму” Владике Николаја Велимировића, док су чланице Женске пјевачке групе КУД-а „Младост 1945” подсјетиле на косовски завјет нумерама „Хиљаду Видовдана” и „Са Косова зора свиће”.

Дубоку везу са земљом и завичајем пренијела је Етно група „Песма у срцу” композицијама „Српкиња је мене мајка родила” и „Замириши на бразду”.

Молитвену тишину и духовни мир у Већницу унијела је соло извођачица Виолета Радић извођењем 135. псалма „Славите Господа”, а свечани програм је крунисан наступом Женске пјевачке групе „Мироносице” из Суботице и пјесмама „Господи услиши” и „Ово је Србија”.

13. „Завичајне дане” и ово духовно вече свечано је затворио Мирослав Каран, предсједник Савеза српских удружења Севернобачког округа. Осврнувши се на сaв труд и све догађаје током четири протекла дана.

– Иза нас су четири величанствена дана у којима је Суботица дисала заједно са својим завичајцима. Од разиграног Градског трга, преко пјесама наше младости и доајена крајишке и народне музике, па све до дечјег осмијеха на ‘Конференцији беба’ и овог молитвеног затворења у Градској кући — показали смо снагу нашег заједништва. Породица је суштина свега. Ово је прилика да се од малих ногу дјеца сусретну са својом културом, јер она су будућност овог града и ове земље. Улагањем у наше храмове ми не подижемо само зидове, већ чувамо мјеста гдје се народ окупља, моли и памти своје коријене – рекао је Каран и захвалио се публици што нису штедјели дланове, већ сваки нсатуп испратили громоглсаним аплаузом.

Ово вече саборности завршено је уз поруку да сваки прилог за храм остаје вјечни траг наше вјере, љубави и дужности према генерацијама које долазе.

Новинарка Српког кола

Драгана Бокун