Лист ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ, Миодраг Линта: Да ли Кобац може да погледа у очи радницима „Петровца“?
Никола Кобац је у памфлетском тексту објављеном у Вечерњим новостима 8. децембра 2016. године под насловом „Други ти тужи непријатеља а теби долари падају с неба“, се потписао правим именом, али је слагао мјесто боравка и написао Кордун умјесто Бањалука. Кобац се душебрижном патетиком покушава наметнути као неко ко се представља да брине о Кордунашима који га добро памте као директора предузећа „Петровац“ у Вргинмосту и прије и током рата. Међутим, падом РСК животни пут Николе Копца се битно разликује од стотина хиљада судбина протјераних Крајишника, па се и данас намећу многа логична питања.
- У јесен 1991. године у кругу фирме „Петровац“, на чијем је челу био Никола Кобац, било је паркирано на десетине камиона који су заплијењени током ратних сукоба. Гдје су нестали наведени камиони?
- Под којим је условима предузећe „Петровац“ пружало услуге превоза холандском батаљону УНПРОФОР-а за вријеме рата? Гдје је завршио новац од услуга превоза ?
- Да ли је тачно да је Кобац по доласку у Бањалуку закупио цијели спрат једне од највећих робних кућа у бившој Југославији „Боска“ и покретао разне друге послове док су његови земљаци и бивши радници размишљали како до дођу до коре хљеба?
- Да ли Кобац може да погледа у очи бившим радницима „Петровца“ чије су радне књижице за вријеме злочиначке акције „Олуја“ остале на цести због чега и данас ови Кордунаши, у чије се име наводно представља, не могу да повежу радни стаж и муку муче да дођу до пензије?
Кобац прећуткује да је заједно са својим пријатељем Савом Штрпцем био против Петиције избјеглих и прогнаних Срба из Хрватске 2010. и 2011. године коју је потписало 101 избјегличко и завичајнo удружењe и преко 70.000 оштећених грађана. Наведеном Петицијом смо тражили да Хрватска ријеши наших 12 кључних проблема прије него затвори преговоре са Евроспком унијом о Поглављу 23 „Правосуђе и људска права“. Нисмо успјели, између осталог, јер je бивши режим Бориса Тадића водио политику лажног помирења преко леђа стотина хиљада протјераних Срба. Тадића су подржали Штрбац, Кобац и њима слични који су се залагали да Хрватска што прије уђе у Европску унију, па ће као знак захвалности да врати наша отета и уништена права. Савезништво из тог период данас обавезује Копца да на трагикомичан начин покушава да амнестира Саву Штрпца одговорности због срамне и понижавајуће судске нагодбе коју је у име 200.000 протјераних Крајишника у злочиначкој акцији „Олуја“ пред Федералним судом у Чикагу склопила група Срба у САД уз активну подршку „Веритаса“. Кобац износи и будалаштину по којој испада да би Хрватска и данас ријешила све проблеме прогнаних Срба, да нема саопштења Савеза Срба из региона. Он критикује и нашу акцију везано за нови попис уништене и отете имовине протјераних Срба и других оштећених грађана која се налази у Хрватској, БиХ и Словенији, иако зна да су подаци из пописа имовине протјераних Срба из 1996. године застарјели и након двадесет година не могу бити релевантни.
Председник Савеза Срба из региона
