Лист ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ, Миодраг Линта: Да ли Кобац може да погледа у очи радницима „Петровца“?

Никола Кобац је у памфлетском тексту објављеном у Вечерњим новостима 8. децембра 2016. године под насловом „Други ти тужи непријатеља а теби долари падају с неба“, се потписао правим именом, али је слагао мјесто боравка и написао Кордун умјесто Бањалука. Кобац се душебрижном патетиком покушава наметнути као неко ко се представља да брине о Кордунашима који га добро памте као директора предузећа „Петровац“ у Вргинмосту и прије и током рата. Међутим, падом РСК животни пут Николе Копца се битно разликује од стотина хиљада судбина протјераних Крајишника, па се и данас намећу многа логична питања.

1. У јесен 1991. године у кругу фирме „Петровац“, на чијем је челу био Никола Кобац, било је паркирано на десетине камиона који су заплијењени током ратних сукоба. Гдје су нестали наведени камиони?

2. Под којим је условима предузећe „Петровац“ пружало услуге превоза холандском батаљону УНПРОФОР-а за вријеме рата? Гдје је завршио новац од услуга превоза ?

3. Да ли је тачно да је Кобац по доласку у Бањалуку закупио цијели спрат једне од највећих робних кућа у бившој Југославији „Боска“ и покретао разне друге послове док су његови земљаци и бивши радници размишљали како до дођу до коре хљеба?

4. Да ли Кобац може да погледа у очи бившим радницима „Петровца“ чије су радне књижице за вријеме злочиначке акције „Олуја“ остале на цести због чега и данас ови Кордунаши, у чије се име наводно представља, не могу да повежу радни стаж и муку муче да дођу до пензије?

Кобац прећуткује да је заједно са својим пријатељем Савом Штрпцем био против Петиције избјеглих и прогнаних Срба из Хрватске 2010. и 2011. године коју је потписало 101 избјегличко и завичајнo удружењe и преко 70.000 оштећених грађана. Наведеном Петицијом смо тражили да Хрватска ријеши наших 12 кључних проблема прије него затвори преговоре са Евроспком унијом о Поглављу 23 „Правосуђе и људска права“. Нисмо успјели, између осталог, јер je бивши режим Бориса Тадића водио политику лажног помирења преко леђа стотина хиљада протјераних Срба. Тадића су подржали Штрбац, Кобац и њима слични који су се залагали да Хрватска што прије уђе у Европску унију, па ће као знак захвалности да врати наша отета и уништена права. Савезништво из тог период данас обавезује Копца да на трагикомичан начин покушава да амнестира Саву Штрпца одговорности због срамне и понижавајуће судске нагодбе коју је у име 200.000 протјераних Крајишника у злочиначкој акцији „Олуја“ пред Федералним судом у Чикагу склопила група Срба у САД уз активну подршку „Веритаса“. Кобац износи и будалаштину по којој испада да би Хрватска и данас ријешила све проблеме прогнаних Срба, да нема саопштења Савеза Срба из региона. Он критикује и нашу акцију везано за нови попис уништене и отете имовине протјераних Срба и других оштећених грађана која се налази у Хрватској, БиХ и Словенији, иако зна да су подаци из пописа имовине протјераних Срба из 1996. године застарјели и након двадесет година не могу бити релевантни.

Председник Савеза Срба из региона