Миодраг Линта обишао спомен обиљежје племенитој Мис Ирби и пећину Леденица у селу Ресановци, општина Босанско Грахово
ЛЕДЕНИЦА ТУРИСТИЧКИ ПОТЕНЦИЈАЛ КРАЈИНЕ
Представници Удружења Срба из општина Босанске Крајине у Федерацији БиХ, на челу са предсједником Драганом Дивјаком и Урошем Вукобратом, предсједником Одбора овог Удружења за очување и подизање споменика, упознали су народног посланика Миодрага Линту са унутрашњости пећине Леденица и туристичким потенцијалом који она крије. Том приликом домаћини су Линти и Мили Шапићу, предсједнику Коалиције удружења избјеглица у Србији, показали и прошле године подигнуту спомен плочу Аделини Паулини Ирби која је у тешким временима босанског устанка 1875 – 1878. године, у овим пећинама обилазила избјегли народ, доводила љекаре, доносила хуманитрну помоћ.
Када се код споменика у Ресановаца скрене десно са главног пута Дрвар –Босанско Грахово, на пут ка Личкој Калдрми, након проласка кроз засеок Бајићи, скреће се уским и запуштеним путем ка пећини Леденица. Непосредно изнад пећине налази се спомен обиљежје Енглескињи Мис Ирби подигнуто, крајем прошле године, на 140 година од устаничких дешавања под вођством војводе Голуба Бабића.
„Мис Ирби је са ових простора одвела многу дјецу у Книн и села Далматинске загоре оснивајући тамо девет школа гдје су се она описмењавала што је у то вријеме био немјерљив допринос развоју писмености српског народа. Она је била оснивач и Женске гимназије у Сарајеву, што није било нимало лако јер је тада владало мишљење да женска дјеца не треба да се школују. Женска гимназија и данас носи то име, а Сарајево се одужило мис Ирби тако што је дало њено име једној улици, исто као и Београд, након њене смрти 1911. године. Нажалост, ми овдје ништа о њој нисмо знали. Нити нам је ко причао, нити нас је ко учио, нити нам је ко говорио о њеном хуманитарном раду. Али ето прошле године ми смо се овој племенитој и хуманој жени, на неки начин одужили подизањем спомен плоче“, рекао је Урош Вукобрат.
Након заједничког снимка домаћини су гостима показали и дио унутрашњости пећине Леденица, до кога се могло доћи. Пећина изгледа прекрасно, али видљиво је да је зуб времена оштетио стазе којим се могло раније кретати пећином.
Након обиласка пећине и урађених заједничких снимака, у њеној унутрашњости и испред ње, домаћини су истакли да је тачно прије 3. година она била освјетљена и да су многи туристи редовно долазили да је посјете. Истакли су да је на локалној самоуправи тежак задатак да је стави у првобитну функцију и да то сигурно неће моћи без помоћи шире друштвене заједнице, уосталом као што је урађено и приликом њеног отварања 9. септембра 1979. године.
Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ