Мостарци организовали шесто завичајно дружење у Београду

Удружење Мостараца у Београду организовало је завичајно вече, у петак 30. маја 2024. године у ресторану Мајдан у Београду.

Предсједник Удружења Мостараца Благоје Ребић све је поздравио у име Управног одбора, захвалио се и уреднику портала Слободна Херцеговина и листа Српско коло Трифку Ћоровићу на великој помоћи и доприносу у раду удружења.

Удружење Мостараца је формирано априла 2018. године и обиљежавају све важне догађаје и датуме из историје Мостара посебно оне са краја 19. и почетком 20. вијека.

– Свима који нам се обрате за помоћ, покушавамо колико смо у могућности да помогнемо. Одржавамо везе са нашим људима у расијању, а посебно са онима у завичају, Мостару, који су у тешкој ситуацији, који су тамо фактички статистичка грешка. У самом граду их има јако мало, а у долини Неретве су малтене безначајни.

Ребић је подсјетио да се 27. маја навршава 157 година од рођења нашег великана, иконе Мостара, пјесника Алексе Шантића.

– Сваке године на дан смрти и на дан рођења Алексе Шантића идемо на Калемегдан и код његове бисте поставимо цвијеће и поклонимо се сјенама нашег великана и човјека за којег смо пуно везани. Сутра ћемо положити цвијеће и ко је у прилици нека нам се придружи.

– Данас сам разговарао са легендом Мостара, новинаром, писцем, сценаристом, редитељем и творцем Мостарских киша, Мишом Марићем, који се налази у Лондону. То је жива легенда, који је послије рата и нашег изласка из Мостара допринио развоју културе, новинарства, умјетности. Цијели га Мостар цијени и воли. Све вас је поздравио и поручио да „онај“ Мостар носите у души и срцу. Ово вече прослављамо у духу херцеговачке традиције. Прослављамо завичај и пријатељство и љепоту заједничког сјећања. Такође, својим пријатељима Мостарцима и пријатељима Мостара пренесите утиске са ове вечери, да би се сљедеће године одазвали и дошли у већем броју.

Народни посланик и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта навео је да суштина није у квантитету окупљених него у континуитету.

– Наш народ је доживио катастрофу библијских размјера у Мостару и у читавој Федерацији БиХ, на подручју данашње Хрватске и на подручју Косова и Метохије, али због тога не смијемо да клонемо духом. Један велики резултат борбе нашег народа јесте наша Република Српска и велика је ствар да се његују свеобухватни односи између двије српске државе, Србије и Републике Српске. Ми можемо само да пожелимо да развој тих односа у будућности буде на још вишем нивоу. Обавеза наше двије српске државе и наших завичајних удружења и свих нас јесте да радимо на јачању духовног и културног јединства српског народа без обзира на постојеће државне границе. Да чувамо свој језик и ћирилицу да славимо своју крсну славу и окупљамо се око наше Српске православне цркве, његујемо сјећање на наше страдале сународнике, хероје и цивиле који су страдали само зато што су Срби.

Линта апелује да се истраје у борби за истину о карактеру рата и да се не дозволе увјеравања да су Срби водили тобоже агресорске и освајачке ратове.

– Срби су само бранили своја огњишта и у Првом и Другом свјетском рату и деведесетих година прошлога вијека. Важно је да се мајка Србија активно бори за очување нашег културног насљеђа и баштине која се систематски отима од стране Сарајева и Загреба. Морамо да имамо Музеј Срба из региона који би се организовано бавио очувањем културног насљеђа.

Предсједник Удружења Херцеговаца из Зрењанина, Милан Бјелогрлић присјетио се самих почетака херцеговачког саборовања.

– Окупљање у Новом Саду, за Српску нову годину је култно, стизали су Херцеговци из свих крајева. То се продужило и оснивала су се послије тога бројна удружења. Београд је добио удружења готово сваке херцеговачке општине. То је лијепо јер ко не држи до прошлости и традиције не треба ни да прича о будућности. Није само ово фраза јер и они који се баве филозофијом времена кажу да је „у садашњем тренутку и сва прошлост и сви одговори за будућност“.

Бјелогрлић апелује да не смијемо се одрицати прошлости, нарочито у околностима када у школи прескачу оне одлучујуће теме из историје или их накарадно интерпретирају.

– Више се не можемо ослонити да је историја учитељица живота, већ највећи манипулатор у данашњем свијету. Дотле смо дошли да са правом и основом сумњамо у сеобу Словена. О каквој сеоби говоримо када су Срби аутохтони у Банату, у Херцеговини, Црној Гори. Кажу да су Срби сазидали манастире у Далмацији након битке на Косову, они су сазидани прије битке на Косову. Срби су и тамо били аутохтони. И данас није боља ситуација . Наша министарства потписују уџбенике историје које нам пишу Хрвати, да нам замуте сјећање.

– Морамо се окренути себи и зато су оваква дружења драгоцјена. Требате да инсистирате на нашем часопису Зори, чије је родно мјесто у Мостару. И сада Нова Зора која је покренута је најврједнији часопис код нас Срба, најљепше лице Херцеговине, а они муку муче са спонзорима. Требају се Херцеговци укључити и претплатити се на Зору, све вас позивам да то учините, што прије.

Наш познати глумац Небојша Кундачина говорио је стихове Шантићеве пјесме Претпразничко вече за коју каже да га је емотивно узбудила јер носи емоцију која враћа у предјеле из којих су потекли овдје присутни.

Свима је познато колико је Алекса Шантић патњу свог народа дубоко проживљавао, о чему говоре и стихови пјесме О класје моје које је говорио Ристо Сочевић.