На Далматинском Косову обележен Видовдан – Слава Епархије далматинске
Православна црква обележила је Видовдан – празник посвећен Светом великомученику кнезу Лазару, мученицима косовским, али и свима онима који су од Косова до данас страдали за српски народ и веру православну.
Значај овог празника за српски народ проистиче из историјских догађаја који су везани за овај датум. Од свих је најзначајнији Косовски бој и погибија кнеза Лазара па се тог дана, поред светог Амоса, слави и црквени празник Светог великомученика кнеза Лазара и служи парастос српским ратницима погинулим у бици на Косову Пољу, када је српска војска изгинула 1389. године бранећи српски народ и хришћанску Европу од турске најезде.
Кнеза Лазара Срби не памте само по храбрости у бици на Косову, већ и по задужбинарству јер је изградио бројне манастире и цркве.
Српска православна црква је Видовдан као празник први пут увела тек крајем 19. века, 1892. године, стављајући га иза имена светог Амоса и кнеза Лазара.
Градња далматинске Лазарице започета је 1874. године за време епископа Стефана Кнежевића. Првобитно је требало да буде посвећена Светом Јоакиму и Ани, међутим када је завршена, посвећена је Светом кнезу Лазару. Током градње епископ Стефан Кнежевић није одмах смео да посвети манастир кнезу Лазару пошто је тада овим просторима владала Аустроугарска, која би, сасвим сигурно, омела градњу манастира пошто је култ кнеза Лазара у оно време значио оживљавање косовске идеологије међу православним Србима у Далмацији.
Такође Аустроугарске власти строго су забрањивале подизање храмова Србима светитељима, као и национално буђење српског идентитета. Изградња цркве је трајала петнаест година и завршена је на Видовдан 1889. године. Од тада је далматинска Лазарица синоним за видовданска сабрања у Далмацији, али и шире, јер су, у ранијим временима, на Видовдан у Далмацију долазили православни верници из Босне и Лике.
Поводом епархијске славе и ове године у манастиру Лазарици традиционално се, уз верни народ, окупило сво свештенство Епархије далматинске. Његово Преосвештенство епископ далматински господин Никодим служио је Свету Архијерејску Литургују.
– Данас смо се окупили да бисмо прославили кнеза Лазара и све оне који су пострадали са њим на Косову пољу, као и све који су пострадали од Косовскога боја до дана данашњег. Сабрали смо се да бисмо се сетили једног великог завета, једног важног избора који је он направио у име свих нас, који су поштовали сви наши преци, а поштујемо га и ми који смо сада овде. Свети кнез Лазар је изабрао да се не покори великоме царству, једној од највећих сила тог доба која је била на прагу Европе. Он је требао потпуно да се потчини њима и највероватније одрекне хришћанства и пређе у ислам, али је то одбио. Направивши тај избор, изрекао је ону чувену реченицу: `Земаљско је за малена царство, а небеско увек и довека!` То је тај велики завет којим нас је он благословио, а посебно нас који смо српскога рода и који се трудимо да живимо тај избор и да тако задобијемо Царство небеско. Његов избор је био да живи јеванђељски, да се труди, да се моли Богу и да на крају у име Христово пострада на Косову пољу, а да га се ми и дан данас сећамо. Мучеништво је један од начина на који можемо задобити Царство небеско, јер је оно доказ наше вере. Наши су се преци угледали на то, чак су и својом мученичком крвљу натапали гудуре, поља и брда и они су нам, заједно са кнезом Лазаром, оставили тај завет који за нас Србе увек био једино мерило и светлост на нашем путу – рекао је епископ далматински Никодим.
У нашој народној традицији Видовдан јесте дан када се, каже веровање, све види. Тако се и на Косову видело “ко је вера, а ко је невера”. Предање, даље, каже да у глуво доба ноћи све воде на Косову потеку на час црвене као крв, јер су многи ратници погинули тог дана, а да су крвљу косовских јунака обојени и косовски божури.
Преузето са: срби.HR
