На Петровој гори стварани су темељи слободне Европе и Хрватске

О партизанској болници, јединственој у Европи, која је својевремено добила највеће државно признање орден Народног хероја највишег ранга, као и читавом споменичком комплексу из Другог свјетског рата на Петровој гори, својим скромним средствима данас брину становници опћина Војнић, Топуско, Гвозд и Крњак. Залагат ћемо се да Петрова гора и њени споменици буду, не само признати и заштићени од државе, што овог тренутка нису, већ и да буду заштићени и признати и од УНЕСЦО-а, јер су овдје стварани темељи слободне Европе и данашње хрватске државе – рекао је Милорад Пуповац на обиљежавању 80. годишњице партизанског пробоја на Биљегу.

Испод девастираног споменика Војина Бакића окупило се више од тисућу антифашиста из цијеле Хрватске и сусједних земаља, а сјећање на жртве усташког режима започело је у кругу чувене централне партизанске болнице, недалеко од Петровца, коју непријатељ од почетка до краја рата није успио открити.

Кроз ову у Европи јединствену болницу, прошло је више од 10 тисућа рањеника од којих најмање половица са врло тешким и по живот опасним озљедама. Иако су увјети били готово немогући, недостатак лијечника и медицинског особља, лијекова, инструмената и простора, у двадесетак дрвењара разбацаних под шипражјем и скривених у дубини Петрове горе, излијечена је већина рањеника, једнако и Срба и Хрвата. Више од 1000 бораца подлегло је ранама и покопани су на заједничком, безименом, заборављеном, неозначеном и како пристоји – попут њихове болнице – скривеном гробљу.

– Већ годинама континуирано опћина Војнић улаже у обнову партизанске болнице. Заједно са Министарством културе РХ годишње улажемо око 500 тисућа куна и сваке године обновимо по једну зграду болнице – каже нам начелник опћине Војнић Небојша Андрић.

Карловчанин Драган Грубљешић (83), рођен на Кордуну, никада не пропушта обиљежавање пробоја на Биљегу:

– Кроз читав мој живот, од најраније младости па до данас, протеже се идеја братства и јединства. Зато сам дошао овдје. У посљедње вријеме о томе се баш не говори, још мање доживљава, али на оваквом мјесту то нас повезује и сви смо једнаки. Ето, зато сам увијек овдје! – рекао нам је Драган.

Милена Муставдић из Слатине сматра да је крајње вријеме да се велики споменик на Петровцу обнови.

– Велика ми је жеља да видим споменик у пуном сјају како сам га гледала некада кад сам долазила на излете са нашим антифашистима. Надам се да ћу доживјети његову обнову, а онда ћу, будите сигурни, заплесати коло испод њега – обећаје Милена.

Не изненађује што на великом скупу антифашиста на Петровој гори није било представника владајућих, па макар и са слањем нижих чиновника, али је прилично изненађење што је из опозиције дошла представница само једне странке.

– Свакако је потребно послати поруку како је важно чувати сјећање на оваква мјеста, на велику борбу и побједу у Другом свјетском рату. Ми се нећемо предати. Наставит ћемо пробијати обруче у борби за правду, достојанство и једнакост. За сваку осуду и жалосно је што данас овдје нема нитко из владајућих који никако да схвате и признају да је антифашизам темељ на којему је настала данашња Хрватска. Још је жалосније што постоје снаге које нас желе сврстати на страну губитника – поручила је Урша Раукар из Нове љевице.

Оба родитеља Милоша Османа (74) из Самобора били су у партизанским јединицама па Милош не пропушта скупове који су повезани са НОБ и антифашизмом.

Преузето са: Банија онлајн

Нема коментара

Напишите коментар