Соколско друштво у Огулину

Соколска жупа Ријека, соколско друштво у Огулину и Савез добровољаца у Загребу организовали су 2 јула 1922. Видовданску славу са открићем надгробног споменика соколу, свештенику и добровољцу Гиги Јовићу и соколском јавном вежбом. Домаће друштво приредило је свечаност, која је била усмерена ка народном јединству. У чланку у „Соколском вјеснику жупе загребачке” истакнуто је да такву славу Огулин још није доживео. Дан пре долазили су гости са свих страна. А 2 јула 1922. ујутро стигао је посебни воз са соколима и гостима из Загреба. Загребачке соколе дочекало је целокупно соколство огулинског друштва и ријечке жупе. Поздравио је загребачке соколе старешина друштва Мајнарић, а одговорио му је делегат загребачке жупе Анте Брозовић. На жељезничкој станици нашли су се на окупу соколи из Загреба, Сушака, Бакра, Драге, Врбовског, Плашког, Госпића, Карловца, Вргинмоста, Вуковара, Сремских Карловаца, Београда као и соколска друштва из Словеније. Сви су се соколи и гости сврстали у поворку, која је са 2 соколске фанфаре и војном музиком кренула у 10 сати манифестујући кроз град по непријатељски расположеним огулинским улицама на православно гробље до гроба Гиге Јовића. У поворци је било више хиљада људи. Маса је окружила гроб Гиге Јовића. После верског обреда открио је споменик др. Косић, старешина ријечке жупе и одржао говор у почаст покојника. После су говорили : у име сокола Сремских Карловаца, професор Панајот Мијодраговић, у име београдских сокола Словенац др. Олип, у име народних заступника Јуре Кучић, у име загребачке соколске жупе Душан Богуновић, у име добровољаца Анте Јерковић, у име огулинских грађана др. Здравко Ленац и на крају Медаковић. Мијодраговић је наменио покојнику не да почива и мирује већ да даље соколује и да предводи борце ријечке жупе у борбу за Истру и Приморје. Са гроба кренула је поворка манифестујући кроз све улице Огулина. Поворка се разишла на вежбалишту. После подне одржане су пробе соколских вежбача са војном музиком, а у 4 сата почела је јавна вежба. Вежбалиште је било у зеленилу окићено са заставицама а увече осветљено са безброј електричних сијалица. На вежбама су се истакли соколи из Драге, Бакра и Сушака (драшки подмладак, коло бакарских соколица и карловачка деветорица). После вежбе била је пучка забава на вежбалишту око којег су били подигнути разни павиљони. У 3 сата гости су се разилазили возовима. Јанко Јазбец истакао је да је смотра учврстила положај домаћег друштва, које је издржавало борбе са бројним сепаратистичким елементима. ⁽¹⁾ Гига Јовић био је члан Српског сокола у Сремским Карловцима. Поп Гига је био први свештеник који је обукао вежбачко одело соколско. Он је свуда отворено пропагирао соколску и националну мисао. Кад је дошло до Балканског рата 1912. поп Гига Јовић оставивши све своје у Сремским Карловцима, прешао је 1912. у Београд где је оставио мантију и пријавио се као добровољац у српску војску. Као добровољац, војник, коморџија, болничар и комита, дао свој део делу ослобођења и уједињења српског народа на истоку и југу. У Сремским Карловцима је 27. јула 1914. ухапшен, затворен прво у магистрату карловачком, на слами. После десетак дана одведен је у Петроварадин, у бастионе, на даске. Премештен је у Арад, у казамате, под земљу, мрак и влагу. Ту се разболео и доспео у затворску болницу. Болестан транспортован је на носилима у Гомирје у интернацију. Позлило му је тешко код Огулина, па да не умре у вагону изнет је у Огулин, где је у соби једног хотела преминуо. Након претрпљених мука у арадским казаматима поп Гига Јовић умро је 1915. ⁽²⁾

Соколска жупа се том приликом у Огулину упознала са соколима из свог ИИИ округа (Кордун и Лика) са којима се ретко виђала. Сматрали су да је у Лици кренула соколска ствар са мртве тачке. Организирана приредба свршила је за огулинске соколе са моралним поразом. Противници сокола би рекли са моралном “мачком”. Током месеца јула радило се у жупи марљиво. Припремљен је жупски слет на Крку, под погледима италијанских шовена који су убрајали то место у свој национални посед. Соколима није било до изазова, па су се одрицали неколико стотина кричких Латина, већ су хтели истину да је Крк југословенска земља од доласка Словена на југ. Приредба је била на Приморју највећа после слета на Сушаку 1908. Морално значење било је велико, а успех силан и јак. Жупа је имала бројни наступ вежбача и одораша на слету у Љубљани. Нараштај су послала друштва Бакар, Драга, Кастав и Сушак. Слет у Љубљани је значајно утицао на побојшање соколских прилика у жупи. Звуци слета допрли су у задње горско село. Соколи су помогли почетком септембра друштву у Оточцу у борби са сепаратистичким елементима. Приређено је више мањих наступа у разним крајевима жупе. Важнији наступи су били у Башки (учествовала Башка, Александрово, Крк), на Красици (Красица, Бакар), у Српским Моравицама и Александрову. Зими је било унутарњих наступа, што су их приредила друштва Кастав, Сушак, Драга, Церник-Цавле, Краљевица, Бакар и Госпић. На приредби госпичког друштва наступило је преко 300 људи. У просветном васпитању било је најбоље каставско друштво, које гајило предавања, певање и музику, и имало читаоницу. Церник-Цавле гајио је певање и музику. Краљевица је држала предавања и имала читаоницу, Госпић је држао предавања, а Александрово имало је читаоницу и гајило женски ручни рад. Дошло је до краја спора у цриквеничком Соколу. Нова соколска друштва основана су Сењу, Врбнику, Красици, Малинској, Слуњу, Грачацу, Плашком и Цетињграду. Жупа је тада имала 25 друштава. ИИ окружје имало је 1.октобра 1922. 9 друштава са 1.062 чланова и чланица, 145 вежбача, 71 вежбачице, 176 мушког нараштаја, 104 женског нараштаја, 142 мушке деце, 122 женске деце и 69 одораша. ⁽³⁾

У Огулину је 7 септембра 1924. приређена соколска свечаност. Раним јутром почели су стизати из околине сељаци у свечаном оделу, певајући народне песме. После подне стигли су возовима гости из Карловаца са фанфаром, из Глине, Петриње, Српских Моравица и из Сушака. Госте су дочекали на железничкој станици соколи и многобројно грађанство. После поздрава са станице је кренукла поворка од преко 2.000 учесника улицама Огулина, где је била поздрављена оп грађана поклицима соколу и југословенству. После поворке одржане су вежбе на вежбалишту. Наступила су соколска друштва Глина, Карловац, Огулин, Петриње, Српских Моравица и Сушак-Ријека. Увече је одржана академија, а после академије забава. ⁽⁴⁾ Старешина је био Милан Стојевић, начелник Фрањо Феретић, секретар Богдан Прица, предавач Мане Косановић. Било је 48 чланова, вежбача 12, мушког нараштаја 10, мушке деце 14, женске деце 8, чланова у одори 15. Вежбали су у школи, приређивали јавне вежбе. ⁽⁵⁾

Соколско друштво Огулин између осталих друштава откупило је маркице „Јулијска Крајина” издане поводом протеста због италијанске власти над Јулијском Крајином. ⁽⁶⁾

Друштво Огулин је 1934. било део жупе Карловац. У Управи друштва били су : Старешина Владимир Боснић, заменик др. Јосип Водехнал, начелник Јосип Капудер, заменик Мијо Марковић, начелница Перица Млинарић, заменица Анка Матић, секретар Светозар Косановић, благајник Станислав Копљевски, просветар др. Златко Вајда, господар Емил Чаврак, статистичар Марко Стјепановић, референт за сеоске чете Коста Вурдеља, референт за музику Вилко Широла и референт за позориште др. Фрањо Штека. У Одбору били су : Ђуро Таталовић, инг. Антун Пауковић, Вилко Поточњак, Проспер Павичић, Радован Петровић, Виктор Стипетић, Владимир Матић и Душан Кнежевић. Заменици су били : Душан Сарапа, Виктор Миснер, Светозар Несторовић, Рудолф Берглеитер, Никола Мицић, Фрањо Костелић и Бојана Терзић. Ревизори су били : Максимилијан Суровцев, Милош Вуксан, Хуго Голднер и Стјепан Сушић. Заменици су били : Ђуро Момчиловић и Стјепан Данчуо. У Суду Части били су : Др. Хедвиг Јелушић, др. Анте Михелић, др. Вилим Косина и Ђоко Таталовић. Заменици су били : Др. Фрањо Крмпотић и Јосиф Зубер. ⁽⁷⁾

Милан Рајачић, пилот, из Соколског друштва Огулин позвао је у свом допису „Соколском гласнику” соколе да се пријаве за пилоте у војсци. Истакао је: „Много је наше браће који с поносом носе на грудима пилотску значку, и којима се поносимо на сваком кораку, али тај број је још увек мали и незнатан, према оном броју младића, односно наше браће Сокола, који би желели да знају да лете, … Соколи! Као пилоти, будите пример храбрости и пожртвовања на овом пољу рада, јер ћете само тако помоћи своме народу и Отаџбини, … и у што већем броју, уписујте се у пилотске школе, јер на Вашим мишицама, …. лежи велики терет и велика одговорност према Отаџбини. Соколи – пилоти! Ви сте сви наш понос и дика. Будите узор самопрегора и храбрости, заступајте и у овом раду нашу моћну соколску организацију, и по квалитету и по броју. Здраво!” ⁽⁸⁾ После Априлског рата 1941. соколи из Огулина били су прогоњени од усташке НДХ.