На Полици код Берана прослављен дан државности Србије

ВАСОЈЕВИЋИ СЛАВЕ СРЕТЕЊЕ

У организацији Српске народне одбране Васојевића и Лимске долине прослављен је Дан државности Србије.

Делегација је посјетила споменик Поличанима и српским војницима који су овдје 1915.године умрли приликом повлачења српске војске. О овом догађају је послије запаљених свијећа код споменика говорио Горан Киковић, српски историчар у Црној Гори и предсједник СНО Васојевића и Лимске долине.

– Ми смо синоћ делегација из Српске народне одбране у саставу: Горан Киковић, Бранислав Оташевић, Давид Лалић, Леко Петровић и Драгослав Вукићевић, присуствовали пријему у Никшићу поводом Дана државности Србије на позив амбасадора Владимира Божовића.
Данас смо овдје на кршној Полици код споменика Поличанима и српским војницима који су овдје 1915.године умрли приликом повлачења српске војске. Овај споменик је подигнут 1998.године.

Уважена браћо данас је велики празник. Србија данас слави Сретење – дан државности која је баш 15. фебруара обликована на два начина – Првим српским устанком 1804. године којега је подигао Вожд Карађорђе Петровић у Орашцу и првим Уставом Књажевства Србије 1835. године, тада једним од најдемократскијих у Европи. Ја бих вас овом приликом укратко подсјетио на одјек Првог српског устанка на простор области Васојевића и Полимља. Послије боја на Лопатама, васојевићки простор је и у наредних педесетак година био стално нападан, разаран и покораван од стране Турака, нарочито жупнија мјеста у долини Лима и горњег тока ријеке Таре. Почетком 19. вијека Васојевићи су се опет одметнули од Турака, и организовано у сарадњи са српским устаницима почели да воде учестале борбе за ослобођење.
Тако, на примјер, у боју на Суводолу код Сјенице 1809. године, Брђани, међу којима су били најбројнији Васојевићи, у садејству са Карађорђевим устаницима (било их је око 700), до ногу су потукли Турке. За овај подвиг васојевићки прваци и остали Брђани су на Видовдан те године добили више барјака од Карађорђевих устаника, које су надаље чували и носили у бојевима све до коначног ослобођења од Турака и припајања Црној Гори (1857). Како пише Томаш Катанић, Васојевићи (историјска збивања),барјаке су, по овлашћењу Карађорђа устаницима дијелили његове војводе: Чолак Анта Симоновић, Хаџи Продан Глигоријевић и Рака Љевајац. Од Васојевића барјаке су добили: Милош Вешовић из Лијеве Ријеке, Радослав Вулевић из Трешњева, Ново Драговић, Величко Томашевић из Лушца, Алекса Краговић из Петњика, чији се потомци по барјаку прозваше Барјактаровићи, Перко Пешић из Лубинца, Арије Чукић из Трешњева и један Лабан, предак Угреновића из Грачанице чије име није забиљежено. Према писњу Миомира Дашића барјак су добили и Грујићи из Шекулара. Подјела барјака Васојевићима и осталим Брђанима вршена је на масовном и свечаном скупу у Краљштици гдје се било окупило ”мало и велико, старо и младо” који су хтјели да виде своје војводе и чују њихову ријеч. Говори војводâ и диоба барјакâ били су пропраћени великим народним весељем и пуцњавом из пушака. Нешто касније, са напредовањем устаничког покрета, развијен је и пободен један барјак на самом извору Лима поред Плавског језера, јер је Карађорђе имао намјеру да ослободи и Плав и Гусиње, али га је у томе спријечила погоршана ситуација у Србији, те је под хитно морао да се врати. Постоје озбиљни историјски извори који тврде да су се тада Васојевићи припојили Србији.
Ми из Удружења окупљених око Српске народне одбране поштујемо овај дан и због овога што сам рекао на крају да смо се ујединили 1809.са Србијом, међутим историјске околности нам нијесу ишле на руку и касније ћемо се 1912.припојити Црној Гори којој и данас припадамо. Сретно нам Сретење – закључио је Киковић.

Нема коментара

Напишите коментар