Најављена израда нове монографије о Кордуну

У недjељу на Духове, Завичајни клуб Кордунаша, Удружење бораца Кордуна и Удружење Крајишки привредник организовали су у пословном комплексу Кuehne+Nagel у Угриновцима скуп под називом Живот и умирање  Кордунаша 1881–1995. на коме је најављено да ће у наредном периоду бити написана још једна монографија о животу Срба на Кордуну.

Према  ријечима организатора скупу су се одазвали научни радници, учесници и свједоци дешавања у грађанском рату на просторима бивше СФРЈ, као и људи од знања, који желе аргументовано и документовано допринијети историјској истини, квалитетној спознаји менталитета и идентитета Срба са Кордуна.

Скуп је отворио један од организатора предсједник Удружења бораца Ђуро Шкаљац који је присутне позвао да минутом ћутања одају почаст свим Кордунашима страдалим у борби за слободу.


Предсједник Завичајног клуба Кордунаша Петар Шаула захвалио се свима који су се одазвали позиву, а посебно онима који су исказали спремност да напишу радове који ће се наћи у будућој монографији о Кордуну, оцјењујући да се до сада није појавила ниједна „идеална” публикација која би задовољила очекивања научно-стручне јавности и обичног народа.

Подсјећајући на бурну историју Кордуна, Шаула је навео да је Завичајни клуб Кордунаша у претходном периоду имао сарадњу са  најодговорнијим  људима Института  за  савремену  историју, да би се реализовао заједнички пројекат и израдила монографија Кордун од Војне  границе до Републике Српске Крајине  1881 – 1995.

 Ова књига је требало да буде „пилот  пројекат“  за  остале дијелове Хрватске у којима су живјели Срби.  Одређена  кадровска догађања у Институту, као и нереализоване активности планираног пројекта (тематске изложбе прикупљене архивске грађе, организовање научних конференција, округлих столова и подијумских дискусија) од  стране Института, нису довели  до тога да Кордунаши  буду  задовољни  штампаном  публикацијом. Очекујемо да у  наредном  времену, стручна  јавност  и  искуснији  историчари дају своја виђења  – рекао је Шаула и додао да сама чињеница да се промоција монографије о Кордуну која је публикована у Србији,  најприје обавља у Републици Српској и Хрватској потврђује  изнесене чињеничне  недостатке.

– Уважавајући  реалност  свих  догађања,  опредијелили  смо  се да у заједничкој сарадњи три Удружења идемо на израду  још  једне  цјеловите  студије  и  да  прикажемо  историју  Кордуна,  од  укидања  Војне  крајине (1881)  када  је  ова  област  изашла  из  оквира  специфичног  војно – административног  уређења  до  данашњег времена – поручио је Шаула.

Он је рекао да су на овај скуп позвани и представници Института за савремену историју и сами аутори монографије, али нису имали жељу да се одазову.

Предсједник Удружења Крајишки привредник Мирко Радаковић био је још директнији исказујући незадовољство са монографијом Кордун од Војне  границе  до  Републике Српске Крајине  1881 – 1995 у којој је, како каже, пронашао 72 материјалне грешке.

– Нудећи сарадњу, још у фази припреме, указао сам на те грешке директору Института за савремену историју др Момчилу Павловићу са жељом да се сви подаци провјере прије објављивања. Примједбе нису уважене и књига је са таквим грешкама угледала свјетлост дана – рекао је Радаковић који је отишао тако далеко оцјенивши да је таква монографија „уперена против интереса српског народа”.

Радаковић је окупљене упознао са чињеницом да је из наведених разлога први иницијативни састанак организатора овог скупа одржан 5. априла.

–  Тада смо се договорили да уђемо у пројекат издавања нове монографије о Кордуну – рекао је Радаковић.

Он је објаснио да је том приликом именован и уређивачки одбор који ће се проширивати на добровољној бази, а  у свом саставу имаће и представнике САНУ, Матице српске из Новог Сада, као у научне раднике факултета и института, представнике бораца, полиције и органа власти некадашње РСК…

Радаковић је најавио да је двадесетак доктора наука потврдило  да ће написати радове за књигу, а да су се позиву одазвали многи људи добре воље, међу којима има генерала и свједока посљедњег рата.  Мада новца још увијек нема, Радаковић је истакао да је финансијски план направљен. Навео је да је на овај скуп позвано 73 личности од којих се одазвало њих 41.

– Неки су се јавили и оправдали свој изостанак због раније заказаних обавеза – рекао је Радаковић који се потрудио да донесе и неколико вриједних књига које је он дефинисао као „обавезну литературу за најосновније познавање историје Кордуна”.

(Карловац 1579–1979, Котар Слуњ и Котар Вељун у НОР и социјалистичкој изградњи, Осма кордунашка дивизија, Борци на Кордуну 1941, Карловачко владичанство аутора Манојла Грбића,  Живот Срба граничара,  Кордун у рату, зборник радова о идентитету Срба Крајишника, бројни радови др Момчила Диклића…)

– Жеља је да наша књига буде поткрепљена научним радовима и прикаже стваран живот од доласка до одласка Срба на Кордуну – поручио је Радаковић.


У слободној дискусији интересантно излагање имао је др Момчило Диклић који је рекао да Срби традиционално касне и у историјским изучавањима што се огледа и у чињеници да у Београду, за разлику од Сарајева и Загреба, ни до данас није одржана велика научна расправа о распаду СФРЈ. Према његовим ријечима, други народи, а посебно Хрвати то вјешто користе да би пласирали оно што они желе.

 – Када се говори о српско-хрватским односима данас је у Загребу као „разумни Србин” најцитиранији Савић Марковић Штедимлија, сарадник Анте Павелића кога су Хрвати својевремено ангажовали са идејом да се оформи Хрватска православна црква у Загребу. Постајемо жртве своје пасивности, па данас и у нашим књигама често пролазе „туђе истине” – рекао је др Момчило Диклић.

У дискусији је учествовало петнаестак учесника који су показали добру вољу и конструктивност наводећи којим ће се темама бавити у будућој монографији.

Како то бива на оваквим скуповима четверочасовна расправа је у појединим тренуцима отишла далеко од задате теме, па су присутни жучно полемисали и о тренутно горућем питању Срба Крајишника који се тиче њиховог борачког статуса који је према првом предложеном Нацрту закона о борачким правима за сада игнорисан.

На крају дискусије Мирко Радаковић  је рекао да очекује да ће до краја октобра стићи више од 20 научних радова и више од 30 извјештаја, исказа и свједочења о историјској истини и идентитету српског народа Кордуна.

Текст и фотографије:
Трифко Ћоровић
ИЗВОР: СРПСКО КОЛО

Подели са пријатељима:
Оцени овај чланак
Нема коментара

Напишите коментар