Научни скуп у Вуковару о Првом светском рату и стварању Краљевине СХС
Српски културни центар из Вуковара организовао је деветог и десетог новембра научни скуп посвећен стогодишњици од завршетка Првог светског рата и стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
У години када се навршава сто година од завршетка Првог светског рата и исто толико од стварања уједињене државе јужнословенских народа, Српски културни центар се упустио у захтеван посао организације оваквог научног скупа са намером да обележи ова два јубилеја. На научном скупу учествовало је 14 историчара из Београда, Новог Сада, Загреба и Вуковара.
– Било је сасвим разумљиво да ове године тема скупа историчара буду ова два велика историјска јубилеја. Сматрамо да на овај начин улазимо у ред бројних институција које су обележиле ове значајне датуме, али истовремено могу да потврдим да смо једни од ретких у Републици Хрватској који ће обележити крај Првог светског рата и стварање Краљевине СХС – рекао је директор Српског културног центра Срђан Секулић.
Током претходне четири године на разне начине су широм Европе и света обележавана збивања из ратних година, а овај период увек је занимљив и самим историчарима који новим сазњима на свој начин доприносе обележавању ових значајних јубилеја. Ови догађаји посебно су занимљиви српској историографији истиче члан Научног одбора скупа и асистент на Правном факултету у Новом Саду др Урош Станковић.
– То занимање за Први светски рат се додатно појачало од 2014. године од када видимо многе научне скупове, чланке, монографије и зборнике радова, а Први светски рат је био инспирација и за многа књижевна дела, филмове и документарне емисије различите вредности. Но, колико год ми о њему говорили и изучавали га, увек има нешто ново да се каже и увек може да се пронађе неки нови извор и понуди неко ново тумачење – сматра Урош Станковић.
Учесници научног скупа су хронолошки обрадили теме од сарајевског атентата до свих оних догађаја који су били важни за крај рата и стварање заједничке државе с посебним нагласком на дешавања у Срему и Славонији. Др Милан Гулић из београдског Института за савремену историју позабавио се управо темом доласка српске војске на подручје Срема, Славоније и Барање и успоставом југословенске власти на овим просторима 1918. године.
– Покушао сам да за овај скуп направим једно истраживање како је на овим просторима нестајала аустроугарска власт, а рађала се власт нове југословенске државе. Све ове три области имале су другачији улазак у ту државу иако је читав тај простор српска војска ставила под своју контролу у року од 13 дана, од 5. до 18. новембра, дакле управо у овим данима пре сто година. Срем је свој пут тражио самостално, Барања заједно са Бачком и Банатом, а Славонија у оквирима државе СХС. Тај међупериод је био у фокусу мог истраживања, а нарочито важно место ту припада Вуковару који као дунавска лука тада добија велики стратешки значај – истиче Милан Гулић.
Заједнички циљ јужнословенских народа био је ослобођење и уједињење
Када је реч о стварању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, са ове временске дистанце када знамо коначни исход тог уједињења, увек се намеће и питање да ли је до те државе уопште требало да дође. Историчар Урош Станковић сматра да се по том питању морамо покушати ставити у тадашњи временски и политички контекст.
– Било је јако тешко у оно време проценити да ли је до стварања заједничке државе требало да дође и нама је са ове временске дистанце исто тако тешко да уђемо у размишљање политичких чинилаца оног доба. Чињеница је да у оно време јужнословенски народи под Аустроугарском јесу имали заједнички интерес да се од ње ослободе, али када је до тог ослобођења дошло, онда су ти интереси касније почели да дивергирају – каже Станковић.
Био је ово први научни скуп у организацији Вуковарског српског културног центра, а организатори најављују да ће се слични скупови, на различите теме одржавати и убудуће.
Преузето са: Срби.хр
