“Нудили су нам камп кућицу, али нисмо узели, можда је некоме потребнија”

Иако није била на самом удару потреса, у Опћини Двор која броји 64 насеља, оштећења су забиљежена у 43 насеља која се углавном налазе на југозападним обронцима Зринске горе или Шамарице. Опћина Двор организирала је десет тимова који биљеже штету по селима и до закључења овог броја регистрирано је 600 кућанстава с оштећењима.

Статичари су обишли 25 тешко оштећених кућа од којих је 10 објеката добило црвену наљепницу за рушење. Страдали нису пристајали на алтернативни смјештај него спавају у пратећим објектима или код оближњих комшија и родбине. На стамбеним објектима највише су оштећени димњаци и кровишта. Око 90 посто критичних кровишта поправили су у прву руку сами мјештани. Димњаци и кровишта су оштећени и на зградама у државном власништву гдје живе стамбено збринути грађани.

Тренутно је на подручју Двора пет обитељи добило камп кућице, а двије контејнере. Све је то помоћ из приватних донација, а на чекању су још три обитељи којима је потрес уништио огњишта. Контејнери су планирани и за обитељи које су тренутно добиле камп кућице у којима је ипак тешко презимити са снијегом. Како сазнају новинари “Портала Новости” у Опћини Двор, многе пошиљке хуманитарне помоћи приватних донатора у храни, хигијенским потрепштинама и гардероби, првих дана кризе неријетко нису успијевале преко Глине и Петриње стићи до Двора. Но ових дана је подручје Двора ипак добро опскрбљено.

Испрепадани су Бранка (58) и Марко Додош (67) из Брђана чија је оштећена кућа у потресу још увијек без ознаке о употребљивости.

– Нама су петрињска села ту преко шуме, и све смо јако добро осјетили. Била сам на горњем кату куће и једва сам сишла. И сада осјећамо сваки потрес. Спавамо обучени. Оштећење је евидентирано, посликали су пукотине по зидовима, али с овим накнадним потресима, пукотине су се још рашириле. На горњем кату су рупе и пукотине у зидовима, сада се појављују и у приземљу. Бетониране степенице одвојиле су се од зида. Бојим се бити у кући, поготово на кату. До сада нам нису дали никакву наљепницу. Не знамо колико је наша кућа сигурна, да ли је за рушење или да живимо у њој? – говори за “Портал Новости” Бранка Додош. Уза све невоље, кућа се налази на активном клизишту због чега су Додоши прије пет година предали захтјев за стамбено збрињавање, али још увијек нису дошли на ред.

– Мој супруг и ја смо сами, немамо дјеце, стари смо и болесни. Кажу нам да чекамо јер као такви нисмо међу приоритетима. Кад ћемо ми добити сигуран кров над главом, ако не сад? Млади и способни имају приоритете, а ми који нисмо ни за живјети ни за умријети, не можемо добити ништа. Вратили смо се својој кући и све смо постигли својим радом – говори Бранка Додош која узгаја једну краву, 12 оваца и петеро свиња.

– Ми нисмо људи који моле. Да ми није потребан тај стан не бих га ни тражила. Вриједни смо и достојанствени. У овим тренуцима нас обилазе наш свештеник и људи из опћине. Нас је срамота тражити помоћ. Нудили су нам камп кућицу, али нисмо узели, можда је некоме потребнија – скромно каже Бранка Додош.

Разорни потрес разоткрио је тужну причу Миље Лотине из Нишевића која осим са страхом од потреса живи и са страхом од нове обнове. Наиме, Миљи је потрес уништио стричеву кућу у којој је живјела након повратка и то без електричне енергије. Након повратка није успјела добити обнову своје обитељске куће због неријешених имовинско-правних односа. Уселила је тада у стричеву кућу, али у њој није успјела добити поновни прикључак електричне енергије, опет због исте заврзламе; неријешених имовинско-правних односа. Миљу Лотину страх је да у новој обнови, након потреса, стричева кућа опет буде заобиђена – ако поново критериј обнове буду ријешени имовинско-правни односи. Миља је тренутно добила камп кућицу и агрегат. Али камп кућица, планирана за топле и вруће дане на мору, не може значити дуготрајни смјештај усред зиме.

– Хладно ми је. Добила сам агрегат, али он пуно троши. Палим га ујутро и навечер. Мало и преко дана, ако видим да је јако хладно. У Опћини су ми рекли осигурати гориво за агрегат. Све ми је још увијек у кући. Узела сам најнужније, јер немам куд са стварима. Вољела бих да добијем контејнер да се могу бар мало скућити и мирно наспавати – скромно жели Миља Лотина.

Аутор: Паулина Арбутина Портал Новости
Нема коментара

Напишите коментар