Обнова храма у Кореничанима – чување завичаја и идентитета

Обнова храма у Кореничанима у западној Славонији није само грађевински подухват, већ симбол очувања вјере, идентитета и везе са завичајем, поручено је на скупу 21. фебруара у просторијама Удружења Славонија у срцу у Земуну, посвећеном подршци овој иницијативи. Миленко Жарковић, Миодраг Жарковић, Срето Жарковић и Саво Орозовић заједно са свештеницима даруварске парохије Ђорђем Теодоровићем и Луком Босанцем покренули су обнову Храма Светог Николе.

IM000896.JPG

Храм је страдао у Другом свјетском рату, а украдено је и једно звоно. Чак и у посљедњем рату jeдно звоно је украдено, пронашли су га, али више није могло да се постави. Први корак је био да се црква наткрије, тако да има кров и торањ. Слиједи малтерисање и стављање фасаде, а послије ће се уређивати унутрашњост цркве.

О значају обнове говорио је свештеник Ђорђе Теодоровић, истичући да је српски народ на тим просторима све малобројнији, али да обавеза чувања светиња остаје.

– Свјесни смо асимилације и изазова са којима се суочавамо, али смо исто тако свјесни онога што нам припада и што смо дужни да сачувамо. Не можемо обновити сваки храм, нити ће у сваком мјесту бити литургија сваке недјеље. Али храм мора да постоји као мјесто сабрања и повратка – поручио је отац Ђорђе.

Он је подсјетио и да су на Бучју постављени темељи цркве, те да ће радови у Кореничанима напредовати постепено, „страну по страну“, јер је ријеч о процесу који захтијева вријеме и стрпљење. Посебно је нагласио значај храма у Кореничанима, који се налази недалеко од гробља предака.

– Руке наших предака подизале су тај храм. Нећемо проћи крај њега као да не постоји. Колико нам је важан сваки човјек тамо, толико нам је важан и сваки човјек овдје, да и ваши потомци имају везу са завичајем – истакао је он.

Позвао је све који долазе у завичај да, поред рјешавања имовинских питања, посјете и храм, подсјетивши да се већ једанаест година организује вјеронаука, коју води његова супруга као вјероучитељица.

О значају храмова као мјеста сабрања говорио је и отац Лука Босанац, нагласивши да су многи остали без својих домова, али да храмови остају духовно уточиште.

Миодраг Жарковић поручио је да се само у слози може напријед, изразивши наду да ће сви присутни понијети кући топлину вјере и заједништва. Посебно су поменути Срето Жарковић и Саво Орозовић из Кореничана, који годинама дочекују и окупљају завичајце.

Емотивно се присутнима обратио и Љубан Жарковић, из Кореничанима, који читав живот живи у Београду.

Саво Орозовић исказао је велико задовољсто што присуствује овом окупљању.
– Ово је акција која није само Србе покренула, већ и Хрвати учествују у обнови, као и општина која је помогла изградњу надстрешнице. Ако неко дође у Кореничане, а не јави се Срети или мени нама ће бити веома жао. Увијек су вам код нас врата отворена, јавите се.

Више о историјату Кореничана и саме цркве говорио је Миленко Жарковић.

Историјски подаци свједоче о дубоким коријенима српског становништва у Кореничанима. У турско доба село је бројало око 30 српских породица. Након 1697. године и ратних дешавања, становништво је привремено избјегло, да би се већ почетком 18. вијека вратило и обновило живот у селу. До 1929. године у Кореничанима су биле 84 српске куће. Село је било подијељено на Горње и Доње Кореничане, а Горњи дио је 1850. године постао самостално село Брђани.

Црква је у данашњем облику изграђена око 1800. године. Иако су куће у то вријеме биле скромне, покривене сламом, мјештани су добровољним прилозима и радом подигли храм, одвајајући од сопствених потреба.

И данас се обнова ослања на добровољне прилоге.

Порука скупа је јасна – обнова храма значи очување духовног и културног насљеђа, али и снажење везе између расељених и њиховог завичаја. Само заједништвом и истрајношћу, истакнуто је, могуће је сачувати оно што су преци оставили у насљеђе.

Послије су завичајци наставили своје разговоре уз бухтле, крофне, штрудлу, домаћи крув са масти и паприком које су замијесиле вриједне Славонке, печење и уз тактове завичајне пјесме.

СВИ ЗАИНТЕРЕСОВАНИ МОГУ ДА УПЛАТЕ НОВАЦ НА РАЧУН, УЗ НАПОМЕНУ ДА СЕ СРЕДСТВА ДОНИРАЈУ ЗА ОБНОВУ ЦРКВЕ У КОРЕНИЧАНИМА!