395 прегледа

уторак, 30. мај 2023.

Одржан 17. Крајишки црквено-народни свесрпски сабор Крушедолска звона

Како би сачували сјећање на завичај и богату историју и у овим тешким временима показали заједништво Завичајни клуб Славонија из Инђије, Епархија сремска и Асоцијација избјегличких и других удружења из Републике Хрватске, уз велику подршку Представништва Републике Српске у манастиру Крушедол 27. маја 2023. одржали су 17. Крајишки црквено-народни свесрпски сабор.

Парастосом за све страдале Србе у ратовима деведесетих који су своје животе дали за слободу и правду началствовао је епископ сремски Василије. Такође, страдалима је одата почаст и минутом ћутања.

Из године у годину окупљајући се у задужбини Бранковића Крајишници су показали да су много тога изгубили спасавајући живу главу, али су сачували оно најважније вјеру, традицију, обичаје и културу. Да ово сабрање поред квалитета одржи и континуитет заслужан је предсједник Организационог одбора Вељко Вукелић који је и отворио 17. Крајишки црквено-народни свесрпски сабор.

– Данас можда водимо најтеже битке за опстанак, за нешто чиме би требало да стреми сав српски народ, а то је јединство и борба против заборава. Управо због те борбе против заборава, ми истрајавамо и трајаћемо. Говорећи прије пар година рекао сам да нисмо остварили нашим непријатељима само једну радост, а то је да ударе Срби на Србе. Нажалост, у задњих неколико дана нешто се помаља на хоризонту, неки покушај који се надам да ће бити неуспјешан.

Вукелић каже да је Сабор један каменчић у мозаику јединства, не мржње, него љубави. Позвао је све присутне да посјете Сабор и сљедеће године да славе заједништво и да живот побјеђује.

Бесједничар ове године био је српски историчар и универзитетски професор Милош Ковић који каже да постоји једна ријеч коју због нашег духовног здравља нам стално и упорно понављају.

– Потребно је да је изнова говоримо, управо данас, и нарочито овдје у древном Крушедолу, у Срему, уточишту српских прогнаника, од светих Бранковића до данашњих дана – а та ријеч је Крајина.

Ковић каже да притом не мисли само на аустријску Војну крајину, па ни само на Босанску Крајину као дијела некадашње Турске царевине.

– Када кажемо Крајина потребно је да се сјетимо вијековних сеоба, избјеглиштва, али и геноцида над српским народом, најављеног загребачким погромима од 1895. до 1914, започетог 1941. спроведеног 1995. године да би се данас тај геноцид наставио тихом и планском асимилацијом.

Ријеч Крајина се у култури и јавном животу Србије данас и ријетко и нерадо изговара. Ковић пита да ли је то тако због нечисте савијести и издаје Српске Крајине.

– Без освјешћења и покајања осуђени смо да свој гријех увијек изнова понављамо. Да ли су Косови и Метохија сљедећи или Република Српска, хоћемо ли опет издати? Крајина је парадигма, симбол и суштина историјске судбине цијелог српског народа. Та ријеч значи живот на границама закрвљених царстава, на раселинама вјера и цивилизација.

Крајишници су били народ другог реда, подређен туђ и сумњив у шеријатском османском царству, у католичкој Хабзбиршкој монархији, у римокатоличкој Млетачкој републици и као такви у феудалној Европи Крајишници су били слободни људи, ослобођени намета и пореза за војничку службу. Слободу су дословно плаћали својом крвљу, таква им је судбина и до данашњих дана.

– Зато смо данас овдје. Морамо освијестити своју прошлост, открити њено значење, одговорити на питања: ко сам, одакле долазим и куда идем. Све то равно је подвигу, поготово за Србе изложене свакодневној асимилацији и прогону у Хрватској, Федерацији БиХ, Црној Гори, Северној Македонији, Косову и Метохији, Албанији, Словенији… Па и у расијању. Потребна нам је мудрост заснована на историјском искуству, али и свакодневно дјелатно охрабрење. Зато живјела Крајина! Живио српски народ, ма гдје живио!

Сабору је присуствовао и шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић.

– Овај сабор је такође ове године од посебног значаја имајући у виду велике изазове и искушења пред којима се налази Република Српска и Србија, када нам Србији отимају јужну покрајину Косово и Метохију, када Српској намећу рјешења која нису са Уставом.

Организатори су се побринули за богат културно-умјетнички програм. Тако да су се на бини смјењивали играчи, пјесници, пјевачи и свирачи, смјењивали су се младост и искуство.

Химну Ој Крајино извели су чланице ПГ КУД-а Крајина, КУД-а Петрова гора Кордун и Завичајно удружење Банија, химну Републике Србије Боже правде извела је Светлана Спајић.

Кажу да је наша народна здравица велика истина о доброти нашега човјека. Нема српске светковине без здравице, тако је и културно-умјетнички дио програма почео здравицом појца, сакупљача пјесама, вође пјевачке групе Коријени Рајка Вуканца.

Крајишка пјесникиња Ранка Срдић Милић казивала је стихове о Крајини из свог богатог родољубивог опуса.

Тринаестогодишња Јелена Бачуловић из Новог Сада на хармоници је одсвирала двије композиције Тамо далеко и Диван је кићени Срем.

Играма из Димитровграда се представио КУД Младост из Чортановаца на челу са умјетничким руководиоцем Анамаријом Вајлант.

У оквиру КУД-а Никола Тесла из Крагујевца наступиле су омладинска пјевачка група Споменак из са пјесмама Тамо далеко коју је извео Никола Јовановић свирајући тамбуру, Ми смо дјеца неба и Говори Господе под диригентском палицом професорке Милице Јоксић, као и женска пјевачка група Удружења Врани се коњи седлају и Пјева лола одјекује гора.

У оквиру Завичајног друштва Ђорђе Војновић из Инђије марљиво ради Кордун изворна група и представили су се пјесмама Дођи драги ливадом и ладом и Како ти је стара лоло моја.

Пјесникиња Љиљана Ћуић говорила је стихоце своје пјесме Србине издржи.

Пјевачка група Соколица ЗУ Банија из Суботице извеле су пјесме Ој Крајино жалосна и пуста и Ој, Банијо боље да те није.

Под вођством неуморне Мире Мандић КУД Марко Орешковић представио је народни обичај из Лике Размакни се црн облаче.

Мушка пјевачка група Културне заједнице Крајине је извела ојкачу Пјесма о Крајини и Кад прошетам Србијом и Српском. Женска пјевачка група је извела Грло моје запјевај заори и Гором пјева млади Радивоје.

Славонци из ЗУ Славонија у срцу извели су пјесму Ја погледа преко кола и игре Заврзламу, Кукуњешће и Календаре.

Пјесме и игре са Кордуна извели су чланови КУД-а Вук Караџић из Чонопље који неуморно раде на чувању традиције на челу са Милком Боснић.

ПГ Звуци завичаја Инђија представили су се пјесмом Ја сам газда својега имања, а инструментал на усној хармоници извео је Чедомир Грозданић.

Пјевачка дружина Светалне Спајић извела пјесме Пије вино стотину ајдука, Мани мала марамом на мене, Кад љевчанско жито заталаса. Спајићева је извела Химну богослова Манастира Крка коју је публика врло емотивно доживјела.

Посебно задовољство присутних изазвали су чланови Оркестра хармоника Алекса Шантић из Угљевика. Већина чланова су ученици истоимене основне школе, извели су Сплет пјесама и кола.

Најмлађи носилац Мајсторског писма за умјетничко свирање гајди Милан Вашалић љубав према традицији пренио је и на сина Вида. Њих двојица су извела Плесове и кола Прњавора и околине (тамбуре самице, дует), Кола Западне Славоније (Славонске гајде и самица), Крајишке дипле (диплање на збору), Коло Власинка (јужноморавске гајде и тапан, околина Врања).

КУД Крајина Београд у коме су стасавали многи пјевачи и играчи се представио пјесмама Сватовска пјесма и Ајмо моје сеје поиграти у извођењу женске пјевачке групе.

Чувари традиције КУД-а Ћиро Личка Калдрма – Дрвар представио се пјесмама Зелени се зоро и Једна мала није знала, мушка пјевачка група КУД-а Петрова гора Београд представила се пјесмама Ој Крајино рано моја љута и Дрино водо, док је женска пјевачка група извела пјесме Лички кожун, Волио ме, па вели да није.

Инструменталисти на тамбурици Дане Јакшић и Душан Орловић одсвирали су Сплет кола из Лике. Обојица су своје прве тактове научили свирати од времешног свирача Душана Бркљача.

Вишеструко награђиване мушка и женска пјевачка група КУД-а Батајница извели су неколико пјесама. Женска Мој драгане питај своје маме и Зашто драги зашто мијењаш боје, мушка Кад облаци крену с мора и Бирај мала бирај с реда.

Академски фолклорни ансамбл Светозар Марковић из Крагујевца представио се кореографијама Игре из Шумадије и Игре из Србије.

Чувари банијске традиције мушка и женска пјевачка група Банија из Београда имали су част да затворе програм 17. Крушедолских звона пјесмама И синоћ одјекнула зора, Дођи драги дођи моја надо, МПГ Широко је лишће орово и Зоро моја.