Одржан први Сабор Српског културног друштва „Сава Мркаљ“ у Виндзору
БЕСЕДИЛО СЕ О ЋИРИЛИЦИ И ПЕВАЛА ОЈКАЧА
Новоосновано Српско културно друштво “Сава Мркаљ” у канадском граду Виндзору у суботу 28. априла 2018. године представило се српској заједници из тог дијела Канаде и Детроита. На њиховом првом Сабору говорило се највише о личности из назива Друштва – Сави Мркаљу (1783-1833.) Кордунашу који је реформисао српску ћирилицу и српки језик и у том дијелу значајно утицао на Вука Караџића. Уз пригодну бесједу о значају Мркаљевог рада рецитовани су и Мркаљеви стихови, а његову најпознатију пјесму “Море зала ов’је свет” за ову прилику је на енглески језик превео Михајло Петровић.
Књижевница из Торонта Гордана Петковић Лаковић је у својству секретара Српске Националне Академије и као члан и активиста српско-канадског удружења писаца “Десанка Максимовић” представила госта из Београда, српског писца Лабуда Драгића. Драгић је бесједио о Кордуну и Сави Мркаљу.
Забавни кутак за дјецу био је такође у знаку ћирилице.
-У учионици Школе “Никола Тесла” која дјелује при парохији “Света Петка“ овде у Виндзору Милица Стефановски је промовисала дјечију књижицу за цртање која је била посвећена Кордуну, Сави Мркаљу и Светој Петки. Дјеца су предано бојали странице ове интересантне књижице, док им је Милица причала о Кордуну и Мркаљу, објашњава домаћин кордунашког сабора у Виндзору Перо Ковачевић.
Свечаности су присуствовали и виндзорски свешетници Милан Јовановић, Мирољуб Тодоровић и Јовица Ћетковић који је пожелио новооснованом Српском културном друштву што више сличних окупљања у којима се његују успомене на Кордун и његове знамените личности.
Музички програм је био посвећен кордунашкој ојкачи која је у Републици Србији регистрована као нематеријална културна баштина. Tе вечери, иако далеко од родног краја, могла се чути изворна кордунашка пјесма у извођењу етно рупе „Ћемер„ из Торонта. Ова група поред пјесме његује и обичаје са Кордуна, а наступају у аутентичним ношњама, од којих су неке старије од сто година. Чланице Српског друштва Кордун из Торонта приказале су обичаје прела. Гостима су служена аутентична кордунашка јела која су припремиле чланице Друштва ”Сава Мркаљ” и Миле Перенчевић, познати стручњак за печење са ражња.
Вече је завршило „кордунашком забавом“ а пјевали су „Синови Кордуна“, Миле Пашић, Момо Станић и Вук Јон.
Српско културно друштво „Сава Мркаљ“ у Виндзору је основано у октобру прошле године и у свом програму планирају различите активности као што су изложбе, промоције, гостовања уметника, а неће изостати ни овакове забавне.
П.К-С.Д.
Фото: Николина Крндија и Миша Загорац
ПРИХОД ЗА ПОМОЋ
Сав приход са кордунашког сабора у Виндзору биће упућен у хуманитарне сврхе. Тако је дио средстава намјењен за реновирање споменика усташког терора у селу Перна на Кордуну и куповину три изрезбарена дрвена сталка за иконе за Свету Петку у Виндзору (Лејкшор). Биће упућена и помоћ за спас цркве ”Света Тројица” у Малој Попини у Лици. Кордунаши из Виндзора нису заборавили и мјесто гдје данас највише живи Крајишника, то су Бусије крај Београда. Тамошњем КУД-у „Ћирило и Методије“ које његује ире и обичаје са простора Крајине, биће такође додјељена новчана помоћ.
ИЗ БЕСЕДЕ ЛАБУДА ДРАГИЋА
„Судбина Кордунаша је трагична као и свих српских периферних области у империјалним цаствима једнако као и у доба екстремних идеологија нацизма и комунизма.
Срби као богољубив и правдољубив народ преживјели су у овим царствима свакакве тортуре прогоне а у доба НДХ, која је злогуко недоношче аустроугарске имерије које је наставило са усавршавањем логорске политике, и геноцид. Из тога времена, а након злочиначких похода усташких хорди запамћена је и тужна попијевка На коруну гроб до гроба, тражи мајка сина свога… Нека се никад не понови!“
(Да отворите слику преко целог екрана кликните на њу)